Da li će evropske kompanije uništiti domaće proizvođače?

20. decembar 2011. | Piše: Nikola ĐURIĆ

Nije retkost da se u razgovoru kao argument protiv približavanja Srbije Evropskoj uniji i eventualnog pristupanja Uniji iznosi tvrdnja da će snažne, gigantske evropske kompanije na dan našeg pristupanja jednostavno potopiti ponudu domaćih proizvođača svojim kvalitetnijim, i neretko jeftinijim proizvodima. Pitanje koje se meni odmah javlja je: da li bi uopšte trebalo braniti domaće proizvođače ako su neproduktivni i redovni gubitaši? Po mom mišljenju, odgovor je jasno ne. Ono što će domaće firme zaštititi jeste prihvatanje pravila tržišne utakmice, prilagođavanje i zamena uljuljkanosti i tavorenja u okviru nekoliko gradova za aktivan rad na sopstvenom usavršavanju i razmišljanje o mogućnostima širenja svoje delatnosti.

Naravno, nije tajna da srpska privreda, ovakva kakva je danas, ni ne liči na nešto što bi se moglo nazvati tržišnim i konkurentnim sistemom. Prevelika sprega između državnog i tržišnog sektora jednostavno ne dopušta tržištu (na koje smo i dalje potpuno nenaviknuti) da se razvije. Zbog toga je bojazan za sudbinu naših proizvođača bila više nego opravdana, ukoliko bismo u Uniju ulazili sutra, tj. ako bi se naše tržište potpuno otvaralo prema evropskom, što se naravno neće desiti. Veliku ulogu u lošoj skrojenosti naše ekonomske stvarnosti igra i intenzivna saradnja između ljudi sa one strane zakona i aktera na tržištu (nije retkost da se ove karakteristike spoje u jednom entitetu, bio to pojedinac ili upravni odbor).

Privreda sa takvim kamenom oko vrata, naravno, ne bi izdržala nalet uspešnih ekonomskih delatnika iz Evropske unije, i to je jedan od glavnih razloga zbog koga Srbija zaostaje na putu ka prijemu u ovu prosperitetnu zajednicu. Ne bi trebalo gajiti iluzije o ljudima koji su na čelu evropskih država (onih koje se najviše pitaju o tome ko će biti članica Unije, a ko neće) kao i njihovom shvatanju međunarodne politike. Ukoliko bismo mi sada bili u situaciji da svojom razvijenom, potpuno reformisanom i jakom privredom pomognemo evropskoj ekonomiji, kao što nismo, i ukoliko bismo mi imali odgovornu i delotvornu vladu na čelu države, kao što nemamo, mi bismo bili mnogo bliže članstvu u Evropskoj uniji, i pored svih problema sa granicama. Naravno, da smo imali delotvorne vlade, ne bismo imali ni probleme sa granicama, ali o tome drugom prilikom.  Naša razmišljanja trebalo bi posvetiti mnogo više problemu tržišne neefikasnosti i povlačenju države iz ekonomskog života, nego problemima kao što su granični sporovi, za koje naravno ne tvrdim da su potpuno nebitni.

Stvar je u tome da svi oni pozivi u izveštajima Evropske komisije, kako je nužno uspostaviti konkurentan sistem u Srbiji koji bi mogao da se takmiči na evropskom nivou, ipak imaju smisla. Oni su dokaz da izveštaji nisu samo zlonamerne opaske, namenjene ponižavanju i rastakanju srpskog nacionalnog bića. Na primer, u izveštaju za 2011, kao i za sve prethodne, Komisija je ponovo naglasila da je nivo konkurentnosti i tržišna efikasnost u Srbiji na veoma niskom nivou, i da bi na tome moralo da poradi što je pre moguće. Postoji li sluh za ovakve dobronamerne, besplatne savete, pitanje je na koje ćemo dobiti odgovor u mesecima koji slede. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na stavku da se carine na uvoz određenog broja industrijskih i poljoprivrednih proizvoda  postepeno smanjuju do isteka prelaznog perioda.  To je još jedan od mehanizama koji nam daje vremena da se naviknemo na princip funkcionisanja evropskog tržišta, i još jedan dokaz da bi uz pravilno vođenu politku učlanjenje moglo značiti samo korist za Srbiju.

Ukoliko sledeća Vlada, ma ko bio na njenom čelu, uspešno sprovede reformu u privrednom sektoru, smanji broj propisa i samim tim olakša poslovanje domaćim firmama, te racionalno upotrebi novac koji se u državnu kasu sliva kroz razne kredite, Srbija ima šansu, i to dobru. Sa kapacitetima koje naša zemlja poseduje, uz stvaranje pozitivne klime za ulaganje, i rad na stvaranju tržišne atmosfere, mogli bismo da lako prestignemo mnoge zemlje u tranziciji i da se po učlanjenju u Uniju plasiramo kao ravnopravan igrač u tržišnoj utakmici na nivou jedinstvenog i, više ili manje, slobodnog evropskog tržišta. Odgovornost i smele odluke u sferi ekonomije na političkom vrhu su neophodne, ukoliko se desi da kao i u prošlosti na bude ljudi dovoljno hrabrih da ih donesu, vreme će opet biti faktor koje će ih doneti umesto nas.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s