Arhive kategorija: Finansije i evro

Martovske ide – šta je novo pod evropskim nebom?

Da li je najgore prošlo ili najgore tek treba da se desi? Evropski lideri nisu zaista mogli da se dogovore o tome kako da se odgovori na ovo pitanje.

Da, najgore je završeno, rekao je Sarkozi, ali bi se moglo ispostaviti da je ovo poslednji Evropski savet na kome on učestvuje kao šef države. Sa manje od dva meseca pre prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, verovatno je želeo i da pokaže glasačima da se njegov naporan rad na evropskoj sceni isplatio. Strategija koju su on i njegove kolege izabrale za dobitnu počela je da „daje plodove“. To je, istakao je Sarkozi, prvi Evropski savet od avgusta 2011. godine koji je imao normalan program.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Fiskalni pakt bez Velike Britanije i Češke

Lideri zemalja EU sastali su se 30. januara u Briselu da bi usvojili tekst ugovora o fiskalnoj disciplini  koji će početkom marta potpisati 25 zemalja članica, tj. sve osim Velike Britanije i Češke. Britanija je još u decembru odustala od učešća u daljim pregovorima o fiskalnoj disciplini, ali je britanski premijer izjavio da će njegova vlada „posegnuti za ovim merama ukoliko to bude od interesa za Veliku Britaniju“. Predstavnici Češke su nakon više od 7 sati rasprave odlučili da se vrate u Prag na konsultacije, zbog „određenih ustavnih prepreka“, mada neki izvori navode i mogućnost da se o postignutom sporazumu građani izjasne na referendumu.

U okviru fiskalnog pakta zemlje potpisnice se obavezuju da će voditi uravnoteženu fiskalnu politiku, zaustaviti rast dugova i postepeno ih smanjivati. Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod 3% BDP-a, a zemlje koje probiju taj plafon ne samo što ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu da budu tužene pred Evropskim sudom pravde zbog probijanja budžetskog deficita. Naime, Pakt predviđa da ukoliko neka zemlja prekrši dogovorena pravila, može se automatski naći ispred ESP, pošto Komisija utvrdi kršenje, ili barem jedna zemlja podigne optužnicu.

Nastavite sa čitanjem

Deset godina evra u opticaju

Početkom 2012. obeleženo je 10 godina od puštanja u opticaj novčanica i kovanica evra. Tog 1. januara 2002. je nova valuta, nakon tri godine u platnom prometu, i fizički zamenila u opticaju 11 nacionalnih valuta. Ove 2012. nije bilo prevelike pompe. Kao što je praksa, izdat je komemorativni novčić da obeleži jubilej, čije je idejno rešenje dao austrijski grafički dizajner Helmut Andekslinger.

Kada je odluka o uvođenju evra kao zajedničke valute za zemlje Evropske unije već bila doneta, vodile su se žive rasprave o tome šta bi trebalo da bude odslikano na njegovim novčanicama. I danas mnogima nije jasno zbog čega se na novčanicama evra nalaze slike građevina, i to nepostojećih, a ne portreti ličnosti koje su odigrale značajnu ulogu u istoriji evropske integracije.

Nastavite sa čitanjem

Mediteran na talasu političkih promena

Za poslednjih pola godine sve države članice evrozone na jugu Evrope doživele su promenu vlasti izazvanu dužničkom krizom. U maju mesecu došlo je do promene vlasti na Kipru i u Portugaliji. Tokom novembra u roku kraćem od mesec dana Grčkoj i Italiji je bila potrebna “hitna vlada”, a posle vanrednih parlamentarnih izbora došlo je do promene i u Španiji. Jedino je još Malta ostala stabilna.

Opšti je zaključak da su sve države na jugu Evrope, a naročito poslednje tri u nizu (Grčka, Italija i Španija) prvi korak za izlaz iz krize potražile izborom novih premijera i vlada i time sledile iskustva Irske koja se našla u sličnim problemima 2008. godine. Naime, Irska je tada promenila vladu, nova je sledila preporuke Evropske unije (EU) i povratila zemlju iz krize. Danas ona beleži rast BNP od 1.1%, veći od Nemačke, Austrije, Francuske, Belgije, Velike Britanije, dok joj izvoz ubrzano raste.

Nastavite sa čitanjem

Šta sadrži dogovor o fiskalnoj uniji?

Minuli samit šefova država i vlada zemalja članica Evropske unije koji je održan u Briselu 8 i 9. decembra 2011. godine još jednom je potvrdio nepisano pravilo istorije razvoja evropske integracije – kriza jača evropsku ideju.

Činjenica jeste da Evropska unija prvi put u svojoj istoriji nije uspela da postigne kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo sve članice i da je Velika Britanija ostala van sporazuma,  ali vremena za gubljenje nije bilo. Dalje širenje razmera dužničke krize unutar evrozone, kao i potreba za daljom političkom integracijom EU zahtevala je hitnu odluku. Tako je rezultat sastanka Evropskog saveta multilateralni sporazum 26 zemalja članica EU kojim se želi uspostaviti “unija budžetske stabilnosti”, sa snažnijim upravljanjem kako bi se stimulisala fiskalna disciplina, ali i  podstakao snažniji rast, veća konkurentnost i socijalna kohezija.

Nastavite sa čitanjem