Mesečne arhive: februar 2012

Evropska unija ambiciozna pred Rio+20

Dve decenije posle Samita o održivom razvoju u Rio de Žaneiru i deset godina posle konferencije u Johanseburgu, u junu ove godine održava se Konferencija Ujedinjenih nacija o održivom razvoju Rio+20. Ovaj put, dve teme su na dnevnom redu: „zelena ekonomija“, tj. definisanje i produbljivanje ekonomske komponente održivog razvoja i institucionalno ojačavanje teme održivog razvoja (novo institucionalno rešenje ili ojačavanje UNEP-a).

Evropska unija, kao i pred Konferenciju u Durbanu krajem prošle godine, izašla je sa ambicioznim planom. Janez Potočnik, evropski komesar za životnu sredinu, predstavio je „agendu za promenu“. EU će podržati jačanje UNEP-a, a evropske zemlje podržavaće razvoj obnovljivih izvora energije u zemljama u razvoju.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Nasleđe Mastrihta – lekcija za Evropu

Tačno pre dvadeset godina, 7. februara 1992. godine, dvanaest lidera tadašnje Evropske zajednice potpisali su Ugovor iz Mastrihta. Ovim ugovorom proces evropske integracije prešao je u novu fazu razvoja osnivanjem Evropske unije (EU), sastavljene od tada postojećih zajednica dopunjenih sa dva vida međuvladine saradnje: u oblasti spoljne politike i bezbednosti, i u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, što je zajedno predstavljalo tzv. tri stuba Unije.

Ugovorom iz Mastrihta Evropska zajednica je zakoračila u dublju ekonomsku i političku integraciju. Krenula je u proces zajedničkog obavljanja poslova suštinski važnih za nacionalni suverenitet, a to su pre svega: spoljna politika i bezbednost, zajednička odbrana, ekonomska i monetarna unija, evropsko državljanstvo, pravna bezbednost i unutrašnji poslovi.

Nastavite sa čitanjem

Sirija i Arapsko proleće: kuda dalje?

Demokratski preokreti u južnom Mediteranu doveli su do pada nekoliko režima, dok su neki ozbiljno ugroženi.Nemiri su uzrokovali da region postane poprište na kome se pre svega Turska i neke zalivske zemlje bore za uticaj. S druge strane, jasna, koherentna i dosledna politika Evropske unije bi u ovom regionu vodila jačanju njenog uticaja u oblasti spoljne politike.

Ketrin Ešton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i politiku bezbednosti zagovara stav, u ime cele EU, da je u Siriji neophodno jače prisustvo arapskih zemalja u saradnji sa Ujedinjenim nacijama. Unutar EU čuju se i glasovi koji pozivaju Ketrin Ešton da „preduzme“ proaktivniju ulogu u rešavanju krize u Siriji.

Nastavite sa čitanjem

Fiskalni pakt bez Velike Britanije i Češke

Lideri zemalja EU sastali su se 30. januara u Briselu da bi usvojili tekst ugovora o fiskalnoj disciplini  koji će početkom marta potpisati 25 zemalja članica, tj. sve osim Velike Britanije i Češke. Britanija je još u decembru odustala od učešća u daljim pregovorima o fiskalnoj disciplini, ali je britanski premijer izjavio da će njegova vlada „posegnuti za ovim merama ukoliko to bude od interesa za Veliku Britaniju“. Predstavnici Češke su nakon više od 7 sati rasprave odlučili da se vrate u Prag na konsultacije, zbog „određenih ustavnih prepreka“, mada neki izvori navode i mogućnost da se o postignutom sporazumu građani izjasne na referendumu.

U okviru fiskalnog pakta zemlje potpisnice se obavezuju da će voditi uravnoteženu fiskalnu politiku, zaustaviti rast dugova i postepeno ih smanjivati. Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod 3% BDP-a, a zemlje koje probiju taj plafon ne samo što ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu da budu tužene pred Evropskim sudom pravde zbog probijanja budžetskog deficita. Naime, Pakt predviđa da ukoliko neka zemlja prekrši dogovorena pravila, može se automatski naći ispred ESP, pošto Komisija utvrdi kršenje, ili barem jedna zemlja podigne optužnicu.

Nastavite sa čitanjem