Ima li života bez Evropske unije?

19. april 2012. | Piše: Nikola ĐURIĆ

Pitanje iz naslova trebalo bi razjasniti. Odgovor je da života posle/bez Evropske unije – ima. Postavlja se pitanje: kakav bi kvalitet tog života bio? Naravno, ne zaustavljajući se samo na kvalitetu života, moramo se zapitati još jednu važnu stvar, a to je koje države želimo kao saveznike? U kom klubu želimo da imamo uticaj? Možemo li reforme da privedemo kraju bez ičije pomoći? Javlja se veliki broj pitanja na koje je neophodno dati odgovor pre proste diskvalifikacije Evropske unije kao zajednice koja bi na Srbiju imala samo negativan uticaj. Smatram da je Evropska unija u ovom trenutku najpovoljnija opcija za Srbiju i kao takva bi trebalo da bude usmerenje kome će se u budućnosti težiti.

Srbija jednostavno ne predstavlja bitan faktor u međunarodnim odnosima. U ovom trenutku, Srbija je zemlja u kojoj su propisi za investiranje takvi, da ovo što mi nazivamo kapitalističkim poretkom, pravi kapitalizam shvata kao ličnu uvredu. Zemlja u kojoj je vladavina prava isprazna floskula koja svakim dugom koji zasterava (i mnoge preduzetnike tako tera u bankrot) dobija na svojoj ispraznosti. U svetu kakav je danas, nemogućnost da se u svoju državu privuče novac (da ne pominjemo scenario u kome bi neko bio ekonomski zavisan od nas), predstavlja jasan pokazatelj da u svetskim tokovima odlučivanja nemamo mnogo toga da tražimo. Prihvatanjem pravila zajedničkog tržišta, liberalizacijom tržišnih tokova i odgovornijim nastupanjem u seči propisa, Srbija dobija šansu da se ekonomski oporavi. Odgovornom politikom trošenja i investiranja, i smislenim korišćenjem novca koji nam se stavlja na raspolaganje, možemo krenuti u pravcu potpune ekonomske stabilizacije. Pitanje je da li se to u Srbiji dešava ako za to prethodno ne stigne podsticaj iz Brisela? Odgovor je: ne. Ostaje da se vidi hoće li naredna vlada biti dovoljno hrabra da uradi stari štos sa velikim reformama i rezovima u prvoj godini mandata, nadajući se pozitivnim rezultatima do kraja mandata, ili će stidljivo čekati jednu po jednu smernicu za delovanje kako bi nešto preduzela.

Konsolidacijom države i osnovnih principa funkcionisanja jednog normalnog sistema, što će bez sumnje biti dug i bolan proces, imamo šansu da se nametnemo kao još bitniji politički akter. Na mestu je primedba da se sve te stvari mogu uraditi i bez učlanjenja u Evropsku uniju. Ono što takođe stoji na mestu jeste činjenica da je sa Evropskom unijom to mnogo lakše uraditi. Naravno, bez volje u samoj državi ne postoji politički akter koji nam može pomoći na tom putu. Postizanjem dogovora u samoj Srbiji o tome šta želimo, i kako do toga da stignemo, napravićemo prvi korak.

Čest argument koji možemo čuti u razgovoru (sa manje ozbiljnim, i što je najtužnije ozbiljnim sagovornicima) jesu iskustva Norveške i Švajcarske. Ove dve bogate evropske zemlje poslužile su mnogima kao primer da je odbijanje veza sa tvorevinom kakva je Evropska unija veoma produktivno. Ono što često propuštaju da kažu jeste da je stepen povezanosti ovih zemalja i Evropske unije veći nego što je to u slučaju brojnih država kandidata za članstvo.

Nije više tajna da već dugo biramo pogrešnu stranu. Ne objavljivati da su SAD samo tigar od papira na samom početku unilateralnog sveta, ne podržavati generale u pučevima, ne održavati demokratske izbore poslednji u regionu, put je koji bi trebalo slediti u budućnosti. Čak i ako potpuno isključimo iz jednačine osećanja koja neko može imati prema ideji evropskog federalizma, pragmatičnost bi trebalo da bude ta koja će ovaj spor presuditi.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s