Mesečne arhive: decembar 2012

12.12.12: Vreme je za odluku! Vreme je za ustavni Konvent za Evropsku federaciju!

Širom Evrope, 12. decembar 2012. – Sastanak Evropskog saveta u Briselu 13-14. decembra 2012. suočiće se sa teškim odlukama o lansiranju bankarske unije i planom za fiskalnu i političku uniju koja bi ojačala evrozonu. Na dan koji prethodi Samitu, Unija evropskih federalista (UEF) i Mladi evropski federalist (JEF) sprovode dan kampanje širom Evrope sa zajedničkim sloganom „12.12.12: VREME JE ZA ODLUKU! VREME JE ZA USTAVNI KONVENT ZA EVROPSKU FEDERACIJU!

Image

– Nakon četiri godine krize evra i bezbrojnih sastanaka evropskih šefova država i vlada, krajnje je vreme da se donesu dugoročne strukturne odluke, pre nego rastuće socijalno nezadovoljstvo i evro-skepticizmi širom Evrope učine nemogućim da Evropa dalje napreduje. Moramo staviti u funkciju planove za bankarsku, fiskalnu, ekonomsku i političku uniju. Treba nam precizna putna mapa ka Konventu koji bi pripremio novi ustavni pakt koji preoblikuje evrozonu i druge zemlje voljne da se pridruže tom projektu  u demokratsku federaciju, ostavljajući formu labavije integracije za one zemlje koje ne nameravaju da se pridruže evru – izjavila je Polin ŽESAN (Pauline GESSANT), predsednica Mladih evropskih federalista (JEF).

Endrju DAF (Andrew DUFF), poslanik Evropskog parlamenta, predsednik Unije evropskih federalista (UEF) izjavio je: „Pozdravljamo predloge g. Van Rompeja za jačanje evropske monetarne unije kroz obezbeđivanje fiskalnog kapaciteta i delotvornog demokratskog donošenja odluka. Ozbiljna fiskalna unija zahteva ne samo jačanje kontrole nad nacionalnim budžetima, već i jaku moć oporezivanja i potrošnje na evropskom nivou kako bi se promovisao rast i podrška državama članicama kada su u krizi. Moć kontrole nacionalnih budžeta i oporezivanje evropskih građana i kompanija zahteva i evropsku demokratiju. Samo Konvent to može postići“.

Advertisements

Potraga za državnikom

zile - CopyPiše: Nikola M. ŽIVKOVIĆ

Tokom svog uvodnog izlaganja na konferenciji „Evropa, Nemačka, Srbija – na koji način nas spaja Konrad Adenauer?“ izložio sam tri teze koje se odnose na značaj Adenauera.*

Konrad Adenauer – državnik

Prva teza određuje da se uspeh jednog političkog projekta i političkog delovanja, može vrednovati prema postojanosti i prepoznatljivosti njegovih pozitivnih posledica. Upravo je ova teza bila jedan od polaznih motiva interesovanja o Konradu Adenaueru, jer skoro 50 godina nakon što je Adenauer napustio mesto kancelara Nemačke, njegovi uspesi su i dalje prepoznatljivi i postojani. Njegovo političko nasleđe duboko je utkano u temelje moderne Nemačke i Evrope, a danas u određenoj meri ugroženo.

Pod uspehom političkog projekta Adenauera podrazumevam sledeće: na unutrašnjem planu, Adenauer je predvodio rekonstrukciju uništene i poražene zemlje u skoro svakom aspektu – društvenom, političkom i ekonomskom. Sa svojim najbližim saradnicima transformisao je nemačku privredu u vodeću industrijsku silu, pozicionirajući je na treće mesto u svetu. Izgrađen je politički sistem zasnovan na vladavini prava, građanskim pravima i slobodama, otklanjajući sve dileme o demokratičnosti nemačkog društva. Istovremeno, na planu spoljne politike, politikom pomirenja, dijaloga i doslednom politikom svrstavnja vodio je zemlju od potpune političke izolacije do pozicije ravnopravnog aktera među zemljama zapadne civilizacije. Proces evropskih integracija, praćen politkom pomirenja i izgradnje poverenja, pre svega sa Francuskom, uz jak oslonac na SAD kao primarnog partnera činili su osnovu spoljnopolitičke agende Adenauerove vlade i vodili su Nemačku, ne samo ka brzom povratku suvereniteta, već i ka značajnom mestu u međunarodnoj politici.

Nastavite sa čitanjem

UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Nastavite sa čitanjem