Danska na čelu kolone

14. januar 2012. | Jelena BABIĆ

Danska je 1. januara 2012. godine preuzela predsedavanje Savetom ministara Evropske unije po sedmi put što za sobom nosi neprocenjivo znanje vođenja EU, jer se pridružila Evropskoj ekonomskoj zajednici 1973. godine. Ali postoji i dosta zamki sa kojima će se Danska suočiti u narednih šest meseci na čelu kolone koju čine 27 država članica Evropske unije. EU je u jednoj od najvećih ekonomskih kriza u svojoj 53-godišnjoj istoriji: dužnička kriza unutar evrozone još uvek traje, koraci za njeno rešavanje tek treba da budu preduzeti u prvih šest meseci tekuće godine, dok je političko jedinstvo Evropske unije i dalje na velikom testu.

Danska ima reputaciju  raspolaganja talentovanim i iskusnim službenicima, ali i impresivna svedočanstva tokom prethodnih predsedavanja: 2002. godine tadašnji premijer Anders Fog Rasmusen (Anders Fogh Rasmussen) osigurao je dugo čekanu saglasnost unutar EU kako bi se stekli elementi i uslovi za, do sada, najveće proširenje EU 2004. godine. Ovo poverenje u kvalitet danskih diplomata i zvaničnika će neki način ublažiti zabrinutost da nova danska vlada nema potrebnog iskustva za rukovođenje sastancima unutar Saveta Evropske unije. Hele Torning-Šmit (Helle Thorning-Schmidt), novoizabrana premijerka Danske, nije imala iskustvo predsedavanja Savetom EU pre nego što je postala premijerka u oktobru, mada je tokom jednog mandata bila poslanica Evropskog parlamenta.

Međutim, EU institucionalni aranžmani su promenjeni od ranijih danskih predsedavanja, a danska vlada će se boriti da u toku prvih šest meseci 2012. godine odgovori svojim prethodnim dostignućima. Uvođenje funkcije stalnog predsednika Evropskog saveta  je smanjilo vođstvo uloge zemlje koja je na čelu rotirajućeg predsedništva Saveta EU. Herman Van Rompuj (Herman Van Rompuy) saziva i predsedava sastancima Evropskog saveta kome prisustvuju šefovi država ili vlada država članica,  i Ketrin Ešton (Catherine Ashton), visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost predsedava sastancima ministara spoljnih poslova, ostavljajući Dancima da predsedavaju sastancima sektorskih formacija Saveta EU.

Sve češće se postavlja pitanje svrhe postojanja rotirajućeg predsedništva i sistema Trojke (prethodno predsedavajuća, trenutno predsedavajuća i država članica koja treba da preuzme predsedavanje) koje je utvrđeno i raspodeljeno sve do 2020. godine. Da li ćemo se nakon 2020. suočiti sa novim funkcijama i institucionalnim aranžmanima, manjim ulogama država u predstavljanju i vođenju rada institucija EU u kojima su predstavljene države članice? U vremenu koje dolazi to će biti testirano usklađenošću rotirajućih predsedavanja država članica sa novouspostavljenim funkcijama unutar EU i njihovom efikasnošću.

Lista prioriteta danskog predsedavanja Savetom EU u prvoj polovini 2012. godine ujedno je i njegov glavni kamen spoticanja. Danska je ostala van evrozone, tako da će u senci dužničke krize zemalja članica biti zasigurno „uklonjena“ iz rešavanja najznačajnijih pitanja. U tom pogledu, predsedavanje Danske Savetom EU je malo drugačije od dva prethodna  predsedavanja tokom 2011. godine – Mađarske i Poljske – koje se takođe nalaze van evrozone. Razlika između predsedavanja tokom 2011. godine i tokom 2012. godine se može pokazati kao važnija, jer se EU u prvoj polovini 2012. godine kreće ka pokušaju da se donese međuvladin sporazum za borbu protiv dužničke krize. I na Danskoj će biti nimalo jednostavan zadatak da pokuša da premosti jaz između država članica evrozone i država članica koji se nalaze van nje.

Srećom za Dansku, promene koje je doneo Lisabonski sporazum u decembru 2009. prebacile su glavni teret odgovornosti za osiguranje dogovora o fiskalnom ugovoru i rešavanju krize na Hermana Van Rompuja, predsednika Evropskog saveta.

Posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma, podela rada podrazumeva da rotirajuće predsedništvo nadgleda rad ministara koji se bave sektorskim pitanjima. Energetska efikasnost i proširenje jedinstvenog tržišta su prioriteti koje je Danska postavila tokom ovog predsedavanja. Kriza može uticati posebno na jednu od glavnih odgovornosti Danske, a to je da usmeri raspravu o finansijama EU za period od 2014 – 2020. godine, kao i donošenja i usvajanja Višegodišnjeg finansijskog okvira. Danci imaju za cilj da ova otvorena pitanja uobliče do jula meseca, kada Kipar preuzima predsedavanje Savetom EU, kako bi pregovori mogli biti završeni do kraja godine.

Istaknuti prioriteti Danske tokom prvih šest meseci su takođe i stvaranje „zelene Evrope“ uključujući postizanje dogovorima o pravnim aktima u oblasti energetske efikasnosti i održavanje globalne liderske uloge EU u borbi protiv klimatskih promena. Prioriteti za Evropu tokom danskog predsedavanja sigurno uključuju i napredovanje u oblastima zajedničke politike azila jačanjem kontrole na granicama i mera za borbu protiv terorizma i prekograničnog kriminala.

2 responses to “Danska na čelu kolone

  1. BOJAN ĐEKIĆ

    Molim Vas da mi prosledite adresu u Kopenhagenu, trenutno predsedavajućoj državi EU radi podnošenja jednog prigovora na rešenje mađarskih vlasti a o zabrani ulaska u šengenski prostor.
    Hvala.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s