Arhive kategorija: Evropski federalisti

12.12.12: Vreme je za odluku! Vreme je za ustavni Konvent za Evropsku federaciju!

Širom Evrope, 12. decembar 2012. – Sastanak Evropskog saveta u Briselu 13-14. decembra 2012. suočiće se sa teškim odlukama o lansiranju bankarske unije i planom za fiskalnu i političku uniju koja bi ojačala evrozonu. Na dan koji prethodi Samitu, Unija evropskih federalista (UEF) i Mladi evropski federalist (JEF) sprovode dan kampanje širom Evrope sa zajedničkim sloganom „12.12.12: VREME JE ZA ODLUKU! VREME JE ZA USTAVNI KONVENT ZA EVROPSKU FEDERACIJU!

Image

– Nakon četiri godine krize evra i bezbrojnih sastanaka evropskih šefova država i vlada, krajnje je vreme da se donesu dugoročne strukturne odluke, pre nego rastuće socijalno nezadovoljstvo i evro-skepticizmi širom Evrope učine nemogućim da Evropa dalje napreduje. Moramo staviti u funkciju planove za bankarsku, fiskalnu, ekonomsku i političku uniju. Treba nam precizna putna mapa ka Konventu koji bi pripremio novi ustavni pakt koji preoblikuje evrozonu i druge zemlje voljne da se pridruže tom projektu  u demokratsku federaciju, ostavljajući formu labavije integracije za one zemlje koje ne nameravaju da se pridruže evru – izjavila je Polin ŽESAN (Pauline GESSANT), predsednica Mladih evropskih federalista (JEF).

Endrju DAF (Andrew DUFF), poslanik Evropskog parlamenta, predsednik Unije evropskih federalista (UEF) izjavio je: „Pozdravljamo predloge g. Van Rompeja za jačanje evropske monetarne unije kroz obezbeđivanje fiskalnog kapaciteta i delotvornog demokratskog donošenja odluka. Ozbiljna fiskalna unija zahteva ne samo jačanje kontrole nad nacionalnim budžetima, već i jaku moć oporezivanja i potrošnje na evropskom nivou kako bi se promovisao rast i podrška državama članicama kada su u krizi. Moć kontrole nacionalnih budžeta i oporezivanje evropskih građana i kompanija zahteva i evropsku demokratiju. Samo Konvent to može postići“.

Potraga za državnikom

zile - CopyPiše: Nikola M. ŽIVKOVIĆ

Tokom svog uvodnog izlaganja na konferenciji „Evropa, Nemačka, Srbija – na koji način nas spaja Konrad Adenauer?“ izložio sam tri teze koje se odnose na značaj Adenauera.*

Konrad Adenauer – državnik

Prva teza određuje da se uspeh jednog političkog projekta i političkog delovanja, može vrednovati prema postojanosti i prepoznatljivosti njegovih pozitivnih posledica. Upravo je ova teza bila jedan od polaznih motiva interesovanja o Konradu Adenaueru, jer skoro 50 godina nakon što je Adenauer napustio mesto kancelara Nemačke, njegovi uspesi su i dalje prepoznatljivi i postojani. Njegovo političko nasleđe duboko je utkano u temelje moderne Nemačke i Evrope, a danas u određenoj meri ugroženo.

Pod uspehom političkog projekta Adenauera podrazumevam sledeće: na unutrašnjem planu, Adenauer je predvodio rekonstrukciju uništene i poražene zemlje u skoro svakom aspektu – društvenom, političkom i ekonomskom. Sa svojim najbližim saradnicima transformisao je nemačku privredu u vodeću industrijsku silu, pozicionirajući je na treće mesto u svetu. Izgrađen je politički sistem zasnovan na vladavini prava, građanskim pravima i slobodama, otklanjajući sve dileme o demokratičnosti nemačkog društva. Istovremeno, na planu spoljne politike, politikom pomirenja, dijaloga i doslednom politikom svrstavnja vodio je zemlju od potpune političke izolacije do pozicije ravnopravnog aktera među zemljama zapadne civilizacije. Proces evropskih integracija, praćen politkom pomirenja i izgradnje poverenja, pre svega sa Francuskom, uz jak oslonac na SAD kao primarnog partnera činili su osnovu spoljnopolitičke agende Adenauerove vlade i vodili su Nemačku, ne samo ka brzom povratku suvereniteta, već i ka značajnom mestu u međunarodnoj politici.

Nastavite sa čitanjem

Mladi evropski federalisti nude Evropi izlaz iz krize

Akcija Mladih evropskih federalista (JEF) u Splitu

Split, 10. oktobar 2012 – Splitske su ulice ove srede bile preplavljene desetinama mladih iz čitave Evrope koji su združeno pozivali na ujedinjenu i federalnu Europu kao jedini izlaz iz trenutne krize.

Nesvakidašnju akciju su organizovali i sproveli učesnici i učesnice JEF-ovog međunarodnog seminara o religiji pod imenom “Religion in Europe: Believe it or Leave it?” koji se održao u Bolu na Braču od 7. do 13. oktobra u saradnji organizacija JEF-a Europe i JEF-a Hrvatska.

–  Ova ulična akcija je panevropski projekat, što znači da pod sloganom ‘Zaustavimo krizu – federalna Evropa odmah!’ federalisti iz čitave Evrope – članovi i članice Mladih evropskih federalista (JEF) i Unije evropskih federalista (UEF) – svi u istoj nedelji na ovaj način zagovaraju federalnu Europu, čime se Split pridružio ovom sveevropskom događaju. – objasnio je Marko Boko, predsednik JEF-a Hrvatska.

Nastavite sa čitanjem

JEF Srbija: Zabrana Parade ponosa neodgovorna i nedopustiva

Beograd, 3. oktobar 2012. – Oštro osuđujemo zabranu održavanja Parade ponosa zakazane za 6. oktobar 2012. godine.

Smatramo zabranjivanje Parade ponosa koje se opravdava bezbednosnim rizicima nedopustivim i neodgovornim. Na taj način se odgovornost za najavljivano nasilje pripisuje organizatorima Parade, umesto onima koji ga podstiču i vrše.

Organizacije civilnog društva, bez obzira na usmerenje i političko opredeljenje, imaju dužnost da apeluju na poštovanje ljudskih prava i prava na okupljanje svih građana i tako rade na očuvanju osnovnih vrednosti demokratskog poretka. Iz tog razloga, kao i obaveze i potrebe da učestvujemo u unapređenju demokratskih procesa u Srbiji, izjavljujemo da je stav države da ne podrži održavanje Parade ponosa potpuno neprihvatljiv za nas.

Mladi evropski federalisti Srbije

Otvoreno pismo evropskih federalista predsednicima pro-evropskih političkih partija u Grčkoj

U ovom odlučujućem trenutku, evropski federalisti obraćaju se predsednicima pro-evropskih političkih partija u Grčkoj da predstave grčkom narodu jasne i realistične predloge za razrešenje krize u okviru EU i evrozone.

Cilj mora biti očuvanje i jačanje grčkog evropskog puta u teškim vremenima koja predstoje, procesa koji su prošle druge zemlje ili su sada u njemu.

Dame i gospodo,

Evropa bez sumnje prolazi kroz najteži period posleratne istorije, od kada su njeni lideri i narodi odlučili da prate zajednički put ka miru, bezbednosti i ekonomskom razvoju.

Tokom poslednjih decenija, evropski federalisti ostali su verni ovoj viziji. Tražili smo više Evrope, borili se za institucionalno jedinstvo, zahtevali demokratske reforme. Postigli smo dosta, ipak još više je potrebno sada.

Borba za bolju Evropu bila je – i jeste – nad-partijska borba ideja koje nadilaze političke elite u državama članicama.

Nastavite sa čitanjem

Nastanak federalne evropske države najbolja opcija za Evropu

Vladimir Pavićević, predsedavajući Nacionalnog komiteta Unije evropskih federalista Srbija, u intervjuu za regionalni portal „Politheor“ izneo je uverenje da stvaranje federalne države predstavlja najbolju opciju za Evropu.

– Za razliku od uobičajenih shvatanja prema kojima će ova kriza da oslabi EU, ja mislim upravo suprotno. Obezbediće da se, na osnovu postignutih dogovora produbi proces integrisanja evropskih država i da se konačno dođe do jednog broja država koje su spremne da značajniji deo svog suvereniteta prenesu na nadnacionalne institucije EU i da Evropu, samim tim, usmere ka jednom federalnom uređenju. Time bi se, ja mislim, obezbedilo i da demokratski deficiti budu sve manji jer bi Evropa onda bila usmerena ka nastanku jedne federalne evropske države. Ja mislim da je to najbolja opcija koju Evropa može sada da počne snažnije da ostvaruje.

Nastavite sa čitanjem

Evropski federalisti Litvanije prvi na Baltiku

Danas je u  parlamentu Litvanije Sejmasu najavljeno osnivanje organizacije koja ima za cilj  da ujedini ljude različitih profesija i različitih političkih partija koje dele  zajedniči cilj da Litvanija bude deo snažne ujedinjene Evrope.

Osnivači pokreta koji će se zvati Unija evropskih federalista  Litvanija (UEF Litvanija), kažu da će to biti ne-vladina građanska organizacija.  Oni svi žele da vide Evropu koja je politički i ekonomski ujedinjena, sa  zajedničkim Ustavom, nadnacionalnim strukturama upravljanja, zasnovanu na  delotvornoj transnacionalnoj demokratiji.

Nastavite sa čitanjem