Mesečne arhive: decembar 2011

Kako razumeti promene u Hrvatskoj?

Koliko često smo se čitajući istorijske knjige i tekstove, slušajući predavanja zapitali kako je bilo živeti momente kriza, pada i uspona civilizacija, ratova i velikih odluka čije su posledice i danas prisutne. Da li su ljudi razumeli i bili svesni istorijskog značaja tih trenutaka, da li su se i koliko njihovi svakodnevni životi menjali, čemu su se nadali ili u šta su verovali?

Godina 2011. će naći posebno mesto u istorijskim i  politikološkim udžbenicima. Iz meseca u mesec su se dešavale promene, vesti je bilo gotovo nemoguće ispratiti i razviti dublje razumevanje, a predviđanje je postalo nezahvalno. Ipak, kako će ova godina biti označena, pozitivno ili negativno, zavisi od toga kakvi će biti rezultati promena i odluka kojima smo mi bili savremenici – npr. rezultati izbora u post-revolucionarnim zemljama Arapskog proleća, ili budući izgled Evropske unije.

Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Evropska fiskalna unija na putu

Lideri 27 država članica Evropske unije su se 8. i  9.  decembra okupili na poslednjem samitu Evropske unije u 2011. godini, a nikako ne preterujemo ako kažemo da su očekivanja dogovora i rezultata Samita bila najveća do sada. Ipak, Evropa se tog petka 9. decembra  probudila podeljena i na istorijskoj raskrnici zbog nesuglasica o snažnijoj fiskalnoj uniji kojom bi se sačuvao evro.

Većinu država članica oko sebe su okupile Nemačka i Francuska koje žele potpisivanje posebnog ugovora, čime tvrdoglava Velika Britanija ostaje izolovana. Tužna poređenja na evropsku istoriju jedva prikrivaju više fundamentalno pitanje percepcije ljudi o liderstvu, dominantnosti i dominaciji. Tri koncepta su različita, čak dosta različita, na isti način na koji su među sobom različiti odgovornost, uticaj i kontrola. Percepcije imaju mogućnost da iracionalno umanje radnje ili pogoršaju namere. Dominantnost je percepcija, a dominacija je činjenica. Vođstvo je pokretačka snaga, a Evropa nije bila vođena već neko vreme.

Nastavite sa čitanjem

Mediteran na talasu političkih promena

Za poslednjih pola godine sve države članice evrozone na jugu Evrope doživele su promenu vlasti izazvanu dužničkom krizom. U maju mesecu došlo je do promene vlasti na Kipru i u Portugaliji. Tokom novembra u roku kraćem od mesec dana Grčkoj i Italiji je bila potrebna “hitna vlada”, a posle vanrednih parlamentarnih izbora došlo je do promene i u Španiji. Jedino je još Malta ostala stabilna.

Opšti je zaključak da su sve države na jugu Evrope, a naročito poslednje tri u nizu (Grčka, Italija i Španija) prvi korak za izlaz iz krize potražile izborom novih premijera i vlada i time sledile iskustva Irske koja se našla u sličnim problemima 2008. godine. Naime, Irska je tada promenila vladu, nova je sledila preporuke Evropske unije (EU) i povratila zemlju iz krize. Danas ona beleži rast BNP od 1.1%, veći od Nemačke, Austrije, Francuske, Belgije, Velike Britanije, dok joj izvoz ubrzano raste.

Nastavite sa čitanjem

Srbija nije beznadežan slučaj

Radite na sebi!, poručuje u intervjuu za evroFEDERALIST Dušan Petrov, predsednik Mladih evropskih federalista Srbije (JEF Srbija), sekcije pan-evropske omladinske organizacije koja zagovara stvaranje federalne Evrope.

On smatra da je od pitanja „za“ ili „protiv“ EU mnogo važnije razvijanje kritičkog pristupa i razmatranje koje prednosti članstvo u EU donosi Srbiji i mladima u njoj, odnosno na koji način bi ono uticalo na svaki aspekt života građana Srbije.

Nedobijanje kandature za članstvo u EU smatra neuspehom državne politike Srbije, ali tvrdi da Srbija nije beznadežan slučaj u pogledu evropske integracije.

Za evroFEDERALIST odgovara na pitanja odnosa mladih prema evropskim integracijama, pokretu Mladih evropskih federalista koje predvodi, problemima Evrope i Srbije, i kako JEF’ovci širom Evrope gledaju na rešenja tih problema.

Ceo intervju pročitajte OVDE.

COP17 u Durbanu: EU i dalje predvodi borbu protiv klimatskih promena

Kao što se moglo i očekivati, ove godine, klimatske promene  ostale su u senci krize u evrozoni  i sastanak u Durbanu (Conference of the Parties – COP17) nije bio među najvažnijim vestima kao prethodni sastanci u Kopenhagenu i Kankunu. Dogovor o tome kako će izgledati budući pregovori i neki budući pravno (ne)obavezujući document  koji će zameniti onaj iz Kjota postignut je posle dve  nedelje pregovaranja.

Kina, Indija i Brazil isticiale su da nemaju nameru da se ozbiljnije angažuju dok razvijene zemlje ne ispune svoje obaveze i smatraju da nove pregovore ne treba ni započinjati pre 2015, kako je predložio Brazil, ili još kasnije kako se nadaju SAD, Indija i Kina. Jedan od razloga je i čekanje na sledeći izveštaj IPPPC-a (Intergovernmental Panel on Climate Change) koji se očekuje 2013/2014.

Nastavite sa čitanjem

Šta sadrži dogovor o fiskalnoj uniji?

Minuli samit šefova država i vlada zemalja članica Evropske unije koji je održan u Briselu 8 i 9. decembra 2011. godine još jednom je potvrdio nepisano pravilo istorije razvoja evropske integracije – kriza jača evropsku ideju.

Činjenica jeste da Evropska unija prvi put u svojoj istoriji nije uspela da postigne kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo sve članice i da je Velika Britanija ostala van sporazuma,  ali vremena za gubljenje nije bilo. Dalje širenje razmera dužničke krize unutar evrozone, kao i potreba za daljom političkom integracijom EU zahtevala je hitnu odluku. Tako je rezultat sastanka Evropskog saveta multilateralni sporazum 26 zemalja članica EU kojim se želi uspostaviti “unija budžetske stabilnosti”, sa snažnijim upravljanjem kako bi se stimulisala fiskalna disciplina, ali i  podstakao snažniji rast, veća konkurentnost i socijalna kohezija.

Nastavite sa čitanjem