Evropa između Ria i Rima – Beleška o Riu+20

23. jun 2012. | Damjan R. BOGUNOVIĆ

(nad Evropom)

Pretposlednjeg dana Konferencije Ujedinjenih nacija o održivom razvoju (Rio+20) razgovarao sam sa profesorom sa Oksforda koji je pre 20 godina bio na istom mestu i koji je takođe razočaran ishodom. Rekao je da pre dve decenije niko ne bi verovao da će ovakav mlak, gotovo nikakav, dokument proizići iz neke naredne konferencije o održivom razvoju. Svi su bili puni elana, ideala i planova. Prirodni i društveni kapital,međutim, izgubili su bitku sa onim trećim – Kapitalom.

Bitnije za Našu Stvar jeste što se Evropa bar ne pravi da je zadovoljna. Planovi Evropske unije zacrtani u ambicioznoj Agendi (Agenda for Change), u Briselu obznanjenoj pred konferenciju, uglavnom nisu usvojeni. EU na Konferenciji zvanično je govorila jednim glasom. I pored načelno konstruktivnih predloga u svim fazama izrade završnog dokumenta (The Future We Want), na samim pregovorima, Evropska unija je najčešće igrala posrednika između Sjedinjenih Američkih Država i G77. Tri bloka – tri glasa. Pošto je dokument tokom radnog dela konferencije već bio usvojen, Barozo je u svom obraćanju na plenarnom zasedanju rekao je da je EU svejedno posvećena izdvajanju 0,7% BDP-a pomoći zemljama u razvoju. Nije međutim objasnio kako to da je Poljska istupila iz evropskog hora i solistički odbila da podrži predlog da u Budućnosti koju želimo budu spomenuta prava žena na planiranje porodice.

Na naslovnoj strani vikend-izdanja Financial Times-a možemo pročitati da je i Samit u Rimu prošao bez dogovora. Tek nekoliko strana kasnije u malom članku o Samitu u Riu, piše da je evropska komesarka za klimatske promene nezadovoljna. U trenutku u kome se traži čvršće fiskalno jedinstvo Evropske unije, ponovo se gube iz vida vrednosti u kojima je evropska zejednica država i građana utemeljena, ili bi trebalo da bude utemeljena. Sećamo se da se Češkoj svojevremeno nije svidela Povelja o ljudskim pravima. Sada se Poljskoj ne sviđa abortus. Takva Evropa, i pored koordiniranog nastupa, nije mogla biti jasnija i glasnija, iako evrokrate sa kojima sam pričao ističu da je kooridnacija bila dobra i da je tome značajno doprinelo predsedavanje Kraljevine Danske. Zemlje koje su zato bile glasne su ne-evropske evropske zemlje, države stabilnih valuta: švajcarskog franka i norveške krune. Upravo su Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška bile najkonstruktivnije i svakako su najveće iznenađenje na pregovorima.

Fransoa Oland je od svih evropskih lidera imao najupečatljiviji govor. Izrazio je nezadovoljstvo rezultatima konferencije i rekao da će na institucionalnom okviru za održivi razvoj (koji je uprskos najpesimističnijim očekivanjima ostao samo na “jačanju UNEP-a”) morati još da se radi.

Od one prekookenaske federacije sa kojom domaći evrofederalisti često teoretski porede Evropsku Federaciju, nije se mnogo ni očekivalo. No, Amerika je i mimo svih očekivanja prevazišla sebe i bila naročito kontraprotivna. Druga jedna profesorka, takođe sa Oksforda, nekadašnja savetnica predsednika Obame skrenula mi je pažnju na jednu zanimljivost američke sadašnjice. Tea Party Movement je u određenim državama (n.pr. njenoj Arizoni) progurao zakone koji zabranjuju da se novac poreskih obveznika tih država koristi kako bi se finansirali projekti Ujedinjenih nacija. “Zavera protiv Ujedinjenih nacija” u trenutku kada Obama jedva vodi u trci sa Onim Drugim svakako nije pogodan trenutak da se ožive “zelelni” ideali do kojih je Obama, ako se sećate, svojevremeno držao. Drugim rečima, svako ima svoju Poljsku.

Summa summarum, zagađivači u razvoju su srećni jer mogu da zagađuju, razvijeni zagađivači su srećni jer mogu i dalje da zagađuju, a komplikovana nefunkcionalna Evropska unija će kao i još komplikovanije i još manje funkcionalne Ujedinjene nacije i dalje nastaviti da se batrga u obavezama koje je sama sebi nametnula i da se nada kako će valjda “dobrim primerom” podstaći i Druge da se drugačije ponašaju.

I još samo par reči o Srbiji: bili smo “na liniji” evropskoj. Nismo sigurni šta ostala “3 stuba spoljne politike” misle o tome no to sada nije važno, zemlje u kojima žene i ljudska prava nisu na ceni već su glasale za Nas da predsedavamo Skupštinom Sveta. Nismo baš sigurni ni šta znači biti na evropskoj kandidatskoj liniji ali naslućujemo. Između ostalog, naučili smo i da ne možemo više tako lako očekivati parice za projektiće. Za koju godinu postaćemo donator. Kao veliki. Do tada, štedite u švajcarskim francima i norveškim krunama. Održivo.

Advertisements

One response to “Evropa između Ria i Rima – Beleška o Riu+20

  1. Povratni ping: Evropa između Rija i Rima | evroFEDERALIST

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s