Evropska neophodna unija

Žoze Manuel Barozo

29. avgust 2012. | Žoze Manuel BAROZO

Posledice evropske dužničke krize su veoma prisutne širom većeg dela Evropske unije, dok uzdrmane ekonomije pokušavaju da se stabilizuju i rastu u isto vreme. Bez obzira na važne odluke donete tokom poslednjih par godina, realnost je da da moramo uraditi više da odgovorimo na izazove sa kojima se suočava evrozona.

Reformske i konsolidacione mere primenjuju se širom EU. Zajednička finansijska zaštitna mreža je na snazi. I Evropska centralna banka dosledno je pokazivala da će ostati privržena evru. Ipak, eksperti i partneri često potcenjuju našu odlučnost.

Svi preduzeti koraci do sada proizveli su više evropske integracije, ne manje. Istina je da ponekad za donošenje odluka u našem demokratskom sistemu treba vremena. Ali nemojte nas pogrešno prosuditi: pregovori se vode oko načina, ne oko finalnog rešenja. Postoji dovoljna politička volja u EU da se preduzme šta god da je neophodno da se zaštiti evro, jer budućnost jedinstvene valute odrediće isto i za evropsku integraciju.

Dodatne mere koje Evropa treba moraju biti duboko ukorenjene u obavezu produbljivanja integracije. Visoki nivoi suverenog duga, zajedno sa ponašanjem delova finansijskog sektora, uvećali su krizu u evrozoni i nametnuli važna pitanja poverenja koja danas zahtevaju sistemski odgovor.

Zbog toga mi moramo dovršiti nezavršen posao ekonomske i monetarne unije – zbog čega se Evropska komisija dugo zalagala za stvaranje bankarske unije kao neophodnog koraka prema tom cilju. Predstojeći predlozi Komisije deo su šireg paketa koji će voditi ka ekonomskoj, fiskalnoj i političkoj uniji koja će redefinisati granice Evropske integracije.

Kriza je jasno razotkrila nedostatke postojećeg nadzora nad bankama. Mi moramo krenuti iznad saradnje i uspostaviti nadzornu vlast za celu EU, posebno u evrozoni. Veza između suverenog duga i bankarskog duga mora biti prekinuta jednom za svagda. Mi moramo zatvoriti začarani krug u kome će upotreba novca poreskih obveznika – više od 4,5 milijardi € (5,7 milijardi $) do sada – za spašavanje banaka oslabiti budžete vlada, dok na rizik preoprezne banke prestaju da pozajmljuju biznisu kome su potrebna sredstva, podrivajući dalje ekonomiju.

Evropa može zaustaviti ovu negativnu dinamiku sada sa odlučnim merama. Jedinstveni pravilnik za finansijske usluge sproveden je za jedinstveno tržište. Gradeći na ovome, jedinstvena evropska vlast za nadzor banaka otvoriće put za direktnu dokapitalizaciju banaka kroz Evropski stabilizacioni mehanizam, kao i putem zajedničkog osiguranja depozita i jedinstvenog okvira za sanaciju.

12. septembra Komisija će predstaviti predloge za Jedinstveni bankarski nadzorni mehanizam, zasnovane na tri ključna principa:

Jedinstven nadzor: U evrozoni, koordinacija između nacionalnih tela za nadzor nije više dovoljna. Rizici koji nastaju u jednoj zemlji mogu uticati na celu monetarnu zonu. Zajednički nadzor nad bankama neophodan je za jačanje poverenja između zemalja koje koriste zajedničke finansijske zaštitne mreže.

Kredibilitet: Novi mehanizam bankarskog nadzora za evrozonu imaće ECB u svom središtu. Izbor zadataka koji će biti povereni ECB obezbediće rigorozan, visoko-kvalitetan, i jednako oprezan nadzor nad bankama evrozone, na taj način odlučujuće doprinoseći održavanju poverenja između banaka – i tako povećavajući finansijsku stabilnost širom evrozone. Bliska saradnja sa nacionalnim supervizorima biće ugrađena u okvir.

Nadzorna uloga ECB-a biće u potpunosti odvojena od odgovornosti za njenu monetarnu politiku. Paralelno, Evropska bankarska vlast nastaviće sa postojećim zadacima, odnosno razvojem jedinstvenog pravilnika za celokupno jedinstveno tržište i obezbeđivanje konvergentnih nadzornih praksi širom EU.

Širok opseg: Sve banke u evrozoni biće obuhvaćene novim Evropkim nadzornim sistemom. I moraćemo da premostimo jaz između članica evrozone i članica EU koje ostanu izvan monetarne unije, od kojih će neke želeti da učestvuju u novim nadzornim mehanizmima.

Put kojim smo odlučili da idemo obezbediće brze mere. Jedinstven bankarski nadzorni mehanizam ne zahteva promenu ugovora i trebalo bi da bude uveden do januara 2013.

Zajednički i integrisaniji nadzor je prvi korak prema bankarskoj uniji. Potom, Komisija će graditi na postojećim predlozima za šeme osiguranja depozita i mehanizme za sanaciju banaka kako bi se kretali prema jedinstvenom fondu za sanaciju i jedinstvenoj vlasti za sanaciju. Kada ovi predlozi budu implementirani, bankarska unija biće kompletirana.    

Stvaranje bankarske unije do 2013. neće dati Evropi čarobni štapić kojim će mahnuti da otera ekonomsku krizu preko noći; ali to jeste krupan i ključni korak za povratak poverenja evropskih građana, međunarodnih partnera, i investitora. On će obezbediti finansijsku stabilnost, povećati transparentnost, učiniti bankarski sektor odgovornijim, i zaštititi novac poreskih obveznika.

Štaviše, to je početak nečega mnogo većeg. Još jednom, želeo bih da naglasim da evrozona uči lekcije iz prošlosti i definiše put unapred, ne unazad, u smislu integracije. Ovo je dobra vest ne samo za evro, već i za globalnu ekonomiju.

Autorska prava: Project Syndicate | Institute for Human Sciences, 2012.

(*Prevod sa engleskog: UEF Srbija)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s