Prirodno stanje stvari – Izveštaj o napretku 2012, poglavlje 27

13. oktobar 2012. | Damjan R. BOGUNOVIĆ

U Srbiji barica,  U barici krokodili, Sa drveta parica, Svakome se mili.

Šta je to rekla Evropska komisija o prirodi Srbije? Nećemo okolišati: Srbija je bila loš đak. Ponovo.

Uglavnom, Izveštaj o napretku, kaže da napretka nema, a ako ga ima, evrokratskim jezikom rečenom, nekako je jadnjikav.

Pre svega, jednu stvar želim posebno da istaknem jer će se verovatno zagubiti u moru drugih stvari koje je vredno istaći (Kosovo, integralnost i druga lingvistička pitanja). Na dva mesta u poglavlju podvučeno je da se ne sarađuje dovoljno sa nevladinim organizacijama (u primeni Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu i u oblasti zaštite prirode). Zamera se, sa razlogom, nedovoljno konsultovanje javnosti.

U Srbiji skoro uopšte ne postoje organizacije koje se ozbiljno bave životnom sredinom. Javnost šire shvaćena donekle je edukovana projektima prethodnog ministarstva koje se bavilo životnom sredinom (Ministarstvo životne sredine (rudarstva) i prostornog planiranja) ali su ti projekti toliko ocrnjeni tokom hajke na bivšeg ministra da o njima ni ne vredi ovde pričati. Sa druge strane, postojeće nevladine organizacije su potpuno nesposobne da utiču na bilo koga. Njihov uticaj uglavnom se završi na formalnim konsultacijama na koje su pozvane odabrane „ozbiljne“ organizacije koje nemaju šta značajno da kažu (jer su ozbiljne pa mudro ćute ili ozbiljno nerazumljivo govore).  Problem je, vidite, što parice ne rastu na drveću. A ni ideje. Zato parice treba zaraditi. Zato je emir Nemanja Kusturica na svom feudu biznis napravio, ali neka, na korist je Srbiji i Svetome Savi i Nemanjićima na slavu. Nemojte misliti da u drugim zaštićenim područjima bolja situacija. Isto tako, neke organizacije uspevaju da poberu parice jer su „stručne“ „jedine“ „ozbiljne“ i onda je to začarani krug. Kadar fali ne samo u državnoj upravi nego i u društvu uopšte (naročito na državnim univerzitetima npr.).  Fondovima od kojih nevladine organizacije žive, a koji presušuju (i eto još jedne lepe ekodoskočice) životna sredina uvek nije prioritet. Fond za životnu sredinu bi tu mogao da … ah da, ukinuli smo Fond za životnu sredinu.

Nemojte misliti da je ovo nepotrebna digresija. Zaključak je autora ovih redaka da, za razliku od drugih oblasti (npr. ljudska prava ako tu ne računamo pravo na zdravu životnu sredinu), organizacije civilnog društva potpuno su neefikasne i nisu „korektiv vlasti“, ne uspevaju da pokrenu značajan dijalog i to je veliki nedostatak našeg društva koji se značajno reflektuje i na paučinasti napredak u poglavlju 27. Evropska komisija to nije slučajno istakla. Zato se mora jačati ne samo državna administracija već i civilno društvo. Evropske integracije u oblasti životne sredine zahtevaće ozbiljne promene i sazrevanje celog društva. No, manimo se zelene ekonomije u neprofitnom sektoru i vratimo se državi.

Izveštaj kaže da je Srbija ostvarila napredak u oblasti upravljanja otpadom (waste management) i to i jeste najveće dostignuće prethodnog ministarstva. Čišćenje Srbije, bilo fizički (deponije, postrojenja za reciklažu) bilo figurativno kroz kampanje i promocije (Očistimo Srbiju), bio je fokus prethodnog ministarstva. Mnogi će s pravom reći da su zbog toga druge oblasti zanemarene.

Naročito je pohvaljena jedino oblast koja se odnosi na hemikalije. Dobar deo posla tu je obavljala Agencija za hemikalije. Gle čuda i nju je Skupština ukinula 25. septembra, kada i zloglasni Fond za zaštiti životne sredine.

Kada su u pitanu klimatske promene, da skratimo priču: nula. Ne zero emission nego zero progress. To je i očekivano. Problem klimatskih promena zahteva punu posvećenost države i nikako se ne može shvatiti kao „još jedna oblast“ poglavlja 27. EU, da podsetimo, ima posebnog komesara za klimatske promene. U Srbiji, taj posao još uvek radi jedno odeljenje sa četvoro zaposlenih sada Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine. Komisija zaključuje da je potrebno veće „podizanje nivoa svesti“ (prioritet zbog koga se ovih dana blati bivši ministar). Zato, kada su u pitanu klimatske promene, Srbija ni ne planira da trči rame uz rame sa Evropom ali, zahvljujući pre ličnim požrtvovanjem šake ljudi  nego administrativnim kapacitetima, barem uspešno trčkara iza nje i ne gubi je iz vida. Eno je tamo u daljini, slabo se vidi od prašine koju diže ali tu je negde!

Kako se Srbija sprema da popravi ovu vrlo lošu situaciju? Rečju – nikako.

U prethodnoj vladi, oblast životne sredine bila je ispravno dodeljena posebnom ministarstvu i ono je nosilo najveći deo posla koji se ticao poglavlja 27 (najvećeg poglavlja, i oblasti koja će, a to znamo već godinama, zahteva najviše investicija). Da li zbog animoziteta prema bivšem ministru, zbog nezainteresovanosti za Evropu , da li iz interesa (barski ekosistemi nekim vrstama najviše odgovaraju) ili iz potpunog neznanja „životna sredina“. Zakonom o ministarstvima rascepkana je na 2 dela. Deo je potpao pod Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine a deo u Ministarstvo prirodnih resursa i prostornog planiranja. Bilo je tu kasnije puno praktičnih dilema, šta je životna sredina a šta „održivi razvoj prirodnih bogatstava“ (čl. 16 Zakona). Po principu tebi voda meni vazduh, došlo se do dogovora.  Pri tome, kako stvari stoje, veći deo je potpao u Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine a ne u Ministarstvo prirodnih resursa rudarstva i prostornog planiranja predsednikovog rođaka koje je pravni naslednik starog ministarstva.

Još uvek je  nejasno kakav je taj  „razvoj“ kojim će se ministarstvo baviti ali lepo zvuči pa neću cepidlačiti.

Svi željno išekujemo da vidimo kako će novi institucionalni aranžman raditi na dobrobit „srpskog naroda i svih građana koji u Srbiji žive“ ali moja prognoza nije dobra. U svojim dosadašnjim nastupima, ministarka Mihajlović govorila je samo o energetici (kako preživeti zimu) a ministar Bačević o niklu.  Životna sredina je ostala u zapećku.

A kada smo već kod zapećka, do sledećeg Izveštaja, dišite pažljivo, pazite u kojoj se reci kupate i ložite peći do mile volje. Ugljenik nas ne zanima, a smeše nam se restrikcije.

Advertisements

One response to “Prirodno stanje stvari – Izveštaj o napretku 2012, poglavlje 27

  1. Kaiser Soze

    Da ima istine u clanku, ima, to je evidentno. Ali to i jeste klasicna varijanta nasih politicara (ili podmlatka) trunka istine pa full spin … ili drugim recima, naglaseni realni problemi u zemlji, Dulic opevan ko Kraljevic Marko, a svi ostali ispljuvani….. Moglo je to i bolje, a od autora sam bolje i ocekivao !

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s