Odbrana EU (II): Kriza kao šansa

30. oktobar 2012. | Nikola M. ŽIVKOVIĆ

(Deo I: Kriza kao pretnja)

Čemu bi zapravo trenutna finansijska kriza i bezbednosni izazovi trebalo da upozore države članice EU?

Ukoliko već postoji saglasnost da države nisu sposobne da samostalno garantuju svoju bezbednost, onda je potrebno da se konačno pređe preko pubertetskih nacionalnih ponosa i ograničenih kratkoročnih interesa i prevaziđe retorika pravdanja partikularnim nacionalnim interesima, koji su u najvećoj meri uskladivi.

Drugo, potrebno je da države članice pronađu nove metode koordinacije odbrambenih politika koji bi doveli do usklađivanja politika na nadnacionalnom nivou, usklađivanja budžetskih stavki i porasta zajedničkog izdvajanja za odbranu. Ako ima onih koji nisu spremni u startu da prihvate uslove igre, uz primenu ugovorom predviđenog instrumenta Stalne strukturne saradnje (Permanent Structured Cooperation), mogli bi se kasnije priključiti onima koji reše da naprave takav kvalitativni iskorak. Bezbednosne krize u kojima su države članice ili EU delovale, vojno ili civilno, ukazuju da među njima postoje one koji bi da budu aktivne, one koji su više za pasivne odbrambene ciljeve i one koji bi i dalje da svoju bezbednost „okače o trošak drugih“. Sledeći korak bi bio rad na razvoju zajedničke operativne sposobnosti (planiranje, priprema, organizacija i praktično upravljanje vojnim snagama), a uporedo sa tim usklađivanje proizvodnje i održavanja zajedničke vojne opreme. Trenutno postoji 27 različitih odbrambenih politika, tržišta, industrija i tehnologija. Nekombatibilnost, nacionalne mere zaštite i odsustvo pravila konkurencije koji dovode do nepotrebnog udvostručavanja proizvodnih pogona, predstavljaju veliku prepreku i opterećenje, najviše za džepove i bezbednost građana EU.

Ukoliko države članice EU nastave sa politikom deklarativnog podržavanja većeg jedinstva u odbrani, koje bi prema stavovima njihovih zvaničnika trebalo da predstavlja željeni ishod, a da praktično ostanu zadenuti zaštitom „nacionalnih imperativa“, postavlja se pitanje koliko dugo će biti sposobne da održavaju takav jaz između političke retorike i unilateralnih praksi. Ovo posebno dobija na značaju imajući u vidu da nijedna država članica EU ne može samostalno da zadovolji sopstvene vojne potrebe, kao i da su vojna proizvodnja, snabdevanje i različite usluge unapredili međuzavisnost pojedinih aktera. Tako se nameće pitanje – ne kakva odbrambena industrija, tehnologija ili vojska bi trebalo da budu sačuvane od strane pojedinih država, već kakvi su trenutni i budući bezbednosni zahtevi postojani na evropskom nivou i kako ih obezbediti.

Na kraju, da pokušamo da sumiramo prethodno izloženo. Glavne pretnje EU nisu manja izdvajanja za odbranu, već način na koji se taj novac koristi. Ključni problem leži u političkoj volji da se pronađe rešenje o tome kako i kada će se vojska upotrebljavati, a sa tim u vezi i potencijalni razvoj jedinstvenih vojnih kapaciteta, odbrane i tržišta. Imajući u vidu da nijedna od pojedinačnih vojski samostalno ne raspolaže dovoljnim kapacitetima, koraci ka formiranju zajedničke odbrane deluju kao logično rešenje. Uticaj finansijske krize na odbranu EU predstavlja veliku priliku i odličan izgovor da se otvori rasprava o svrsi postojanja nacionalnih vojski i politika odbrane, i da se preduzmu koraci ka njhovoj postepenoj transformaciji u jedinstvenu evropsku odbranu koja će biti sposobna da odgovori na postojeće i potencijalne izazove i pretnje. U suprotnom, bez takvog jedinstva, mogućnost EU da utiče na globalne tokove ostaje samo u ravni sveprisutne isprazne retorike, zakasnelih odgovora, evrocentrizma i samozavaravanja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s