Svetionik iz Strasbura

20. decembar 2011. | Piše: Saša BUTORAC

Odluka premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) da „razvede Britaniju od Evrope“ nikome se nije naročito svidela. Decembarsko zasedanje Evropskog parlamenta u Strasburu nas je samo podsetilo da osudu britanskog NE dele gotovo svi evropski lideri. Evropa sa dva koloseka razvoja – odnosno 26 vs. 1 – je sada postala realnost na koju svi akteri evropske politike moraju da se naviknu. Što pre prihvatimo da se Britanija povukla na izvesno vreme od daljih integracija, to će cilj stvaranja jake federalne Evrope biti dostižniji. Samo s pravim ciljevima u vidu, možemo odabrati odgovarajuća politička i pravna sredstva.

Flambojantni evroskeptik Najdžel Faraž (Nigel Farage) je izjavio da je ishod Evropskog saveta od 8. decembra, na kome je Kameron suprotstavio britanski veto odluci 26 članica EU da uspostave fiskalni pakt unutar EU, „najgori od svih mogućih svetova“. Naime, po shvatanju ovog poslanika EP iz Partije nezavisnosti UK (UK Independent Party), Britanija je i dalje članica EU ali bez uticaja na buduće odluke Brisela. Drugim rečima, noćna mora za engleske nacionaliste. Na vrhuncu košmara, škotski nacionalista Alan Smit (Alan Smith) je u debati sa Faražom pripretio izlaskom Škotske iz Ujedinjenog Kraljevstva ako Vajtohol nastavi da ugrožava interese Škota.

S druge strane, ni osuda evropskih tehnokrata koji su sve bliži federalnoj viziji Unije nije izostala. Obraćajući se poslanicima EP u ponedeljak 12. decembra Barozo je neuobičajeno oštrim rečima za predsednika EK kritikovao Britaniju za njen tvrdi i beskompromisni stav. Barozo je otvoreno rekao da su se razgovori na sastanku Saveta otegli „daleko u noć ne zbog sadržaja predloženih reformi, već zbog odbijanja Britanije da pristane na promenu Lisabonskog sporazuma“. Busajući se u patriotske grudi, torijevski premijer je stavio tačku na 38 godina dugu pro-EU politiku Britanije.

Veto kojim se Kameron hvalio kao „odbranom vitalnih interesa Britanije“ je u direktnoj suprotnosti sa ekonomskim interesima Britanije čija se ekonomija ne može razvijati dok god su kontinentalne ekonomije u recesiji. Nažalost, sam Kameron nije taj koji predstavlja prepreku za bolje odnose Britanije i Evrope. Problem Britanije je da je kritični deo političke elite oličene u vladajućim torijevcima prihvatio da vodi debatu o Evropi u ksenofobičnom okviru jednog N. Faraža. Posledica je neizbežno bila da biračko telo koje nema vremena da se bavi detaljima ekonomske politike, zapada u začarani krug „odbrane nacionalnih interesa.“ Zato uopšte ne treba da nas iznenađuju ankete sprovedene neposredno nakon Saveta 8. decembra koje pokazuju da 57% Britanaca podržava odluku Kamerona, dok je Konzervativna stranka prvi put u proteklih godinu dana imala bolje rezultate u odnosu na Laburiste (40% vs. 38% podrške u biračkom telu). Patriotizam torijevskih MPs se u praksi svodi na tesne veze i lagodni odnos sa londonskim Sitijem koji je praćen histeričnom politikom sprovođenja mera (nepotrebne) štednje pod Džoržom Ozbornom (George Osborne).

Neočekivanim obrtom istorije i kao u nekoj posve neukusnoj šali, Britanija je od kolevke otvorenog društva, moderne demokratije i tržišne ekonomije postala autistična nacija koju vodi uskim interesima vođena elita. To je postalo svima jasno u noći 8. decembra kada se Kameron našao sam naspram svih.

„Nova Evropa“ koju čine nove članice EU su pokazale liderstvo kakvo danas Britaniji manjka. Poljski premijer Tusk je na otvaranju zasedanja EP rekao da „Evropa može uvek da računa na Poljsku“ dobivši pritom ovacije od članova Parlamenta. Poljski ministar spoljnih poslova Sikorski je nedavno u Berlinu pozvao na stvaranje federalne Evrope. Za razliku od dobrog starog viktorijanskog doba, splendid isolation Gordog Albiona nema ništa od svog starog prestiža.

Evropski parlament, sa izuzetkom N. Faraža i  njemu bliskih MEPs, ovih dana deluje kao svetionik koji obasjava budućnost Starog Kontinenta. Još jednim ironičnim obrtom, Strasbur iznenada deluje kao pravo mesto za sedište Parlamenta – na samoj granici Nemačke i Francuske koje ostaju temelj političke stabilnosti i napretka Unije.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s