Martovske ide – šta je novo pod evropskim nebom?

18. mart 2012. | Jelena BABIĆ

Da li je najgore prošlo ili najgore tek treba da se desi? Ovo pitanje kao da je odjekivalo sastankom Evropskog saveta 1. i 2. marta, dok su lideri evropskih država uzimajući dug, dubok uzdah, umorno gledali unazad na previranja unutar evrozone i ogromnoj količini vode koja je burno protekla ispod mosta od tada.

Ako je najgore ipak prošlo, kako to tvrdi francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), i ako se evrozona kreće od krize ka upravljanju nedaćama, zbog čega su mnogi i dalje sumnjičavi? Istina, prihodi od državnih obveznica na periferiji evrozone su na ohrabrujuće niskom nivou po prvi put od prošlog leta, ali kako je i sam Sarkozi priznao, ponekada „jedna kriza može da sakrije još jednu“ i stvari mogu „buknuti“ iznova. Evropski lideri nisu zaista mogli da se dogovore o tome kako da se odgovori na ovo pitanje.

Da, najgore je završeno, rekao je Sarkozi, ali bi se moglo ispostaviti da je ovo poslednji Evropski savet na kome on učestvuje kao šef države. Sa manje od dva meseca pre prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, verovatno je želeo i da pokaže glasačima da se njegov naporan rad na evropskoj sceni isplatio. Evrozona je „okretanje nove stranice“, rekao je on, tražeći da se od upravljanja krizom pređe na strategiju traženja dugoročnog, održivog rešenja. Strategija koju su on i njegove kolege izabrale za dobitnu počela je da „daje plodove“. To je, istakao je Sarkozi, prvi Evropski savet od avgusta 2011. godine koji je imao normalan program umesto jedne teme koja je dominirala svim ostalim samitima, a koja se odnosila na iznalaženje odgovora na pitanje – kako ugasiti finansijski požar?

Uprkos tome što smo imali osećaj da svi primaju samo čestitke i da je raspoloženje „na nivou“, sa konstatacijom francuskog predsednika nisu se složili svi lideri država članica EU. Iako je dugo pokušavala da prenese istu poruku kao i Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel (Angela Merkel) nije mogla da bude toliko optimistična, ističući da je „situacija i dalje krhka i da kriza nije uopšte prevaziđena“.

U čisto simboličkim smislu, ovaj Savet se pre svega sveo na potpisivanje, od strane lidera 25 država članica učesnica fiskalnog pakta, međuvladinog sporazuma koji treba da dovede do veće budžetske discipline. Ali pošto je cela situacija oko potpisivanja sporazuma izazvala dovoljno neizvesnosti, tokom dva dana činilo se da je Sarkozijeva izjava zvučala i te kako preuranjeno. Ovo je bilo izraženo ne samo u irskom saopštenju da će održati referendum o sporazumu, kao i bazična neslaganja oko toga kako promovisati ekonomski rast, već i tekućim teškoćama koje okružuju restrukturiranje grčkog duga.

A onda je Španija, pre nego što se osušilo mastilo na sporazumu o fiskalnom paktu, saopštila da je verovatno da će testirati nova pravila tako što će premašiti svoj prag po pitanju deficita. Marijano Rahoj (Mariano Rajoy), španski premijer, istakao je da prag iz 2012. godine više nije realan, jer zemlja trpi ekonomsku krizu teže nego što se očekivalo. Rahoj je kazao da će deficit u 2012. godini biti 5,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je znatno više od 4,4 odsto koji je unapred dogovoren u pregovorima sa Evropskom komisijom. Nagoveštavajući način na koji bi spor mogao da se reši u narednim mesecima, španski premijer je istakao da je odluka o premašenju bužetskog deficita „suverena“. Merkelova nije bila impresionirana, ističući da nema smisla da „postavljeni ciljevi za smanjenje deficita sada više nemaju nikakvu validnost“, dodajući da svaka zemlja sada treba da učini sve da primeni fiskalne mere na najambiciozniji način.

Ali, da li je neko uopšte više sluša?

Pre ovog samita Dejvid Kameron (David Cameron), britanski premijer, ali i lideri 11 drugih zemalja poslali su Hermanu van Rompuju (Herman van Rompuy) i Žoze Manuelu Barozu (Jose Manuel Baroso), predsedniku Evropskog saveta i Evropske komisije, pismo u kome pozivaju na brže akcije kako bi se produbilo jedinstveno tržište i liberalizovale usluge. Duo Merkozi ostao je stamen – francuski predsednik rekao je da se ne slaže sa „oko 10 odsto od toga“ i posebno je odbacio pritiske za liberalizaciju i više deregulacije.

Ali podrška dolazi iz neočekivanih izvora. Zemlje južne Evrope, koje se bore sa svojim ekonomijama, pomažu da se podesi novi ton u post-kriznog fazi. Ipak ne idu svi u istom pravcu kao Sarkozi i ne proklamuju pobedu dok previranja unutar evrozone još uvek traju. Ali, period mira dozvolio je da se razmišlja o promeni fokusa. Posle meseci dominacije Francuske i Nemačke, to je period mira koji bi mogao dozvoliti da se druge države članice ponovo afirmišu.

Ako je ovo zaista bio poslednji Sarkozijev Savet, sledeći bi možda mogao da donese pomeranje centra moći i iz ležišta Nemačke.

One response to “Martovske ide – šta je novo pod evropskim nebom?

  1. Povratni ping: Martovske ide – šta je novo pod evropskim nebom? | evroFEDERALIST

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s