Kako razumeti promene u Hrvatskoj?

20. decembar 2011. | Nikola M. ŽIVKOVIĆ

Koliko često smo se čitajući istorijske knjige i tekstove, slušajući predavanja zapitali kako je bilo živeti momente kriza, pada i uspona civilizacija, ratova i velikih odluka čije su posledice i danas prisutne. Da li su ljudi razumeli i bili svesni istorijskog značaja tih trenutaka, da li su se i koliko njihovi svakodnevni životi menjali, čemu su se nadali ili u šta su verovali?

Godina 2011. će naći posebno mesto u istorijskim i  politikološkim udžbenicima. Iz meseca u mesec su se dešavale promene, vesti je bilo gotovo nemoguće ispratiti i razviti dublje razumevanje, a predviđanje je postalo nezahvalno. Ipak, kako će ova godina biti označena, pozitivno ili negativno, zavisi od toga kakvi će biti rezultati promena i odluka kojima smo mi bili savremenici – npr. rezultati izbora u post-revolucionarnim zemljama Arapskog proleća, ili budući izgled Evropske unije.

Kraj godine zemlje Zapadnog Balkana dočekale su sa pažnjom uprtom ka Briselu i centrima moći Evrope. Jedna tema zaokupila je čitav medijski prostor Srbije – dobijanje statusa kandidata. Tema jeste bitna, ali i da je bila usvojena drugačija odluka, ona ništa suštinski ne bi izmenila.

Problem je taj što se poslednji sastanak lidera država članica Evropske unije u Srbiji ocenjuje i posmatra samo kroz odluku o njenoj kandidaturi. On je izazivao takvo većinsko uzbuđenje, zaprepašćenje i cinizam, dovodeći ne samo u pitanje iskrenost političara i građana Srbije u njihovom evropskom opredeljenju, već i iskrenost prema sebi. Šizofrenija u glavama političara i građana u Srbiji, koja se potom transformiše u zvaničnu politiku u takvim trenutcima doživljava vrhunac. Kako god, čini se da je tema je već «izlizana» i ima se osećaj da je sve već rečeno. Međutim, zabrinjavajuće je to što Srbija još jednom nije propustila priliku da pokaže nerazumevanje za procese koji se dešavaju u njenom okruženju, i istovremeno se samoograničava u mogućnosti da u bližoj budućnosti pronađe tamo i svoje mesto.

Suštinski, samo su dve teme i odluke sa poslednjeg Samita EU vredne pažnje i analize. Prva, novi izgled buduće EU i ulazak u novu etapu evropskih odnosa i ujedinjenja i, druga, po mnogo čemu simbolička odluka potpisivanja pristupnog ugovora sa Hrvatskom. Obe odluke imaju dalekosežne posledice po pitanje budućeg proširenja EU i time direktno na pozicije preostalih država Zapadnog Balkana. Druga odluka je i sama, zbog velikog značaja prve, ostala po strani. Sve ostale teme su minijaturne i marginalne.

Evropska unija se suočava sa najvećom krizom od svog osnivanja i proživljava tektonske promene. Zlonamernici i evroskeptici, kojih nerazumljivo u društvu Srbije ima na pretek, brže-bolje su ovo označili kao kraj EU, ili najmanje kao kraj njenog proširenja i razlog zašto je potrebno krenuti u nekim alternativnim pravcima, ostavljajući da sami tumačimo koje su to alternative. Niti će EU nestati, niti će proces proširenja biti zaustavljen. Kako se dolazi do ovog zaključka – čak i u ovom istorijskom trenutku kada svi imaju osećaj da se evropska konstrukcija trese i preti raspadom, kada se odlučuje o formuli budućeg ustrojstva i traži rešenje najveće krize, potpisuje se ugovor o pristupanju Hrvatske toj zajednici. Da li nam je potreban neki drugi pokazatelj doslednosti i principijenosti u politici EU?

Hrvatska je postala simbol politike proširenja EU i nada za sve one koji veruju u proces daljih evropskih integracija. Kao što su u svojim govorima nakon potpisivanja pristupnice istakli Herman van Rumpuj (Herman Van Rompuy), Ivo Josipović i Jadranka Kosor – naporan rad i težak posao se isplate. Teže nego bilo ko u istoriji, Hrvatska je uspešno otvorila novo poglavlje u svojoj, ali i evropskoj istoriji. Kako će izgledati EU u momentu konačnog ulaska Hrvatske to još uvek ne znamo, ali ono što je sigurno Hrvatska će biti predstavljena i za nju je mesto u tom klubu rezervisano – na nju se računa!

Posledice po Zapadni Balkan  

Odlučne u svojoj nameri da što pre uđu u Evropsku uniju, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da slave potpisivanje ugovora o pristupanju Hrvatske, a građani da izađu na ulice i da pozdrave ovaj čin. Ovo je jasna garancija da se proces proširenja neće obustaviti, ali i da ništa ne dolazi preko noći, samo po sebi, i da se stvari ne mogu rešavati u poslednji čas i «na prepad». Hrvatska je 7 godina provela kao kandidat, 6 godina je pregovarala svoje članstvo, sprovela je ogromne reforme i proživela transformaciju od ratom uništene i post-komunističke zemlje do buduće članice EU i kredibilnog partnera na globalnoj sceni. Na čemu svi oni koji govore o zamoru proširenja, odustajanju EU od Zapadnog Balkana, nedoslednosti i dvosmislenosti politike uslovljavanja EU baziraju svoje argumente? Zar nam poruka poslata iz Brisela nije sama po sebi dovoljna? Zar ovaj trenutak, u kojem na jednoj strani lideri država članica EU opterećeni pitanjem opstanka EU u teškim pregovorima donose istorijsku odluku o njenoj budućnosti, a na drugoj predstavnici Republike Hrvatske sa njima potpisuju ugovor o pristupanju, ne govori o tome kakva su očekivanja i od svih ostalih? Šta je još potrebno da se uradi kako bi se objasnilo ostalim pretedentima na članstvo u EU da od njih zavisi, kao i da imaju i od koga da uče?

Ulazak Hrvatske u EU označava prelomu tačku u sagledavanju evropske budućnosti Zapadnog Balkana. Očekuje se da će upravo ona postati glavni zagovornik daljeg proširenja EU. Iz izjava novih lidera, pre svega premijera Zorana Milanovića i viđene ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, možemo zapaziti da će jedna od centralnih tema i dalje biti regionalna saradnja, koja sada dobija i novi kvalitet – predstavnika za pregovaračkim stolom u EU. Nikada EU nije bila bliža ZP, a pitanje je da li će ostale države biti sposobne to i da iskoriste. Ne bez značaja je i činjenica da će sva dokumenta postati dostupna na svima razumljivom jeziku, hrvatskom kao 24. službenom jeziku EU.

Izbori u Hrvatskoj  

Jedan od pokazatelja uspeha tranzicije i transformacije Hrvatske jesu nedavno održani izbori. Da je demokratija jedina igra u gradu već duže vreme nam je poznato, ali dešavanja pre, za vreme i posle izbora su signal njene razvijenosti i konsolidovanosti. Takoreći, to je bila lekcija iz demokratije za zemlje u okruženju, a i za neke starije demokratije unutar EU. Oni su izvrstan pokazatelj da se u tako razvijenoj areni izbori ne mogu dobiti pozivanjem na uspehe postignutim samo  u domenu evropskih integracija. Evropska agenda, iako izuzetno uspešna, nije garant za opstanak na vlasti čak ni Vlade koja je državu uvela u EU. Može se reći da je niz promena i reforma koje su unapredile demokratiju u Hrvatskoj upravo rezultat ispunjavanja evropskih obaveza i pregovora, te i da je potrebno izvesno vreme da se te promene reflektuju i u društvu, da se «prime» i da postanu integrativni deo te zajednice, koji će postojati i opstati nezavisno od evropske agende.

To je dokaz da je demokratska konsolidacija društva putem evropske integracije dobar put, saglasan i podržavajući, ali težak i zahtevan. On zahteva i žrtve, a može se reći da je prva velika žrtva uspešne demokratizacije Hrvatske upravo njena prethodna vlada, koja se našla na udaru korupcionih skandala – korupcija je vremenom postala vrhovni kriterijum i uslov EU integracije. Demokratski paradoks je taj što je istorijski potpis na Ugovor o pristupanju stavila Jadranka Kosor, kao gubitnica izbora i odlazeća premijerka Hrvatske. To je pokazatelj da u budućnosti bilo koja vlada koja dođe na čelo države i namerava da opstane više od jednog mandata, ne može više koristiti EU kao merilo svog uspeha, jer je Hrvatska već tamo. Merilo uspeha postaje uspešnost bavljenja dnevnim teme koje se direktno tiču interesa građana, njihov položaj i standard.

Zluradi komentari koje možemo naći na internet stranicama, naročito srpskih, konfuzni, bledunjavi i ostrašćeni pokazujući svu slabost i osionost zagovornika revanšizma i retrogradnih snaga. Pogrešnost interpetacije izbornih rezultata u Hrvatskoj, koje se više raduju neuspehu HDZ nego uspehu Kukuriku koalicije, pokazatelj su zaostalosti i otpora promenama u društvu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s