Sedmica u kojoj je Angela Merkel rešila dilemu EU ili Kosovo

28. avgust 2011. | Marko VUJAČIĆ

Brine atmosfera u društvu nakon posete Angele Merkel i poriv Srbije da bude gubitnička kada to nije neophodno. Da, Angela Merkel je protekle sedmice bila u Beogradu i rekla šta je morala da kaže, a većina će se složiti da nije rekla nešto što javnost nije znala ranije. Ipak, javnost je sa uzbuđenjem i primetnim strahopoštovanjem pratila njenu posetu, nedeljama unapred dobro procenjujući njen glavni sadržaj.

Međutim, izgleda da niko od ovdašnjih političara nije očekivao da poruke koje je saopštila budu toliko jasne i eksplicitne. Nakon posete Angele Merkel, jasno je da Beograd mora doneti važne i dalekosežne odluke. Srbija ozbiljno mora da promisli da li i dalje na Kosovu ima interese koji zahtevaju njeno državno prisustvo. Šta god da odluči, Srbija će morati da redefiniše svoju „kosovsku politiku“ i takvi koraci od nje se očekuju tokom narednih meseci. Potrebno je da demokratska javnost podrži i ohrabri političare da učine te neophodne korake, jer dosadašnja politika odavno je udarila u zid.

Angela Merkel je pokazala sav besmisao dileme „ili EU – ili Kosovo”. Zašto je ovakva dilema besmislena? Zato što je jasno da odricanjem od puta u EU Srbija ne dobija Kosovo nazad na tacni, kako bi se dalo pogrešno zaključiti iz postavljene dileme. Srbija odricanjem od EU gubi perspektivu članstva, ali ne dobija nazad Kosovo. To je istinsko duplo golo. Zato je ispravnije reći da dilema glasi: „ili nešto – ili ništa”.

Srpska javnost sklona je da u toj situaciji, impulsivno, vođena osećanjem besa, frustracije, nepravde, inata, odgovori: „EU? Ne hvala!”, „E pa onda ništa!”, „E pa onda nećemo u EU!”. Međutim, kada se trezvenije razmisli, „nešto” je ipak bolje od „ništa”. A naročito što to „nešto” nije baš samo „nešto”, nego je zapravo „mnogo” u odnosu na „malo” koliko imamo sada.

Isitina je cela i surova – bez obzira na to da li će Srbija biti članica EU ili ne, bez obzira da li će Srbija priznati Kosovo ili ne – Srbija više nikad neće imati suverenitet nad teritorijom Kosova. Ni formalni, niti stvarni. Može se biti besan zato što se ne puštaju kamioni sa tri tone robe, autobusi, ili što se proveravaju prtljažnici; može se nervirati što kosovski carinici bacaju deci slatkiše proizvedene u Srbiji; ali mora se suočiti sa onim što se golim očima vidi – vrhovnu vlast, suverenu vlast, tamo sprovodi neko drugi, a to nije Srbija. I ovo što se dešava sada demonstracija je te druge suverene vlasti, te druge sile, te druge realnosti.

Kada se u Srbiji razmišlja o Kosovu, uvek je to u kategorijama ugroženog srpskog interesa i potrebe njegove odbrane. Onemogućeni smo da shvatimo jednu prostu stvar – na Kosovu legitimni interes ima i neka druga strana. I ma kako se činio snažan srpski interes, nečiji drugi interes je još snažniji, jer ta druga strana tamo sprovodi efektivnu vlast. I hoće da je sprovodi na celoj teritoriji onoga što smatra svojom državom, baš kao što bi i Srbija to radila. Interesa Kosova na Kosovu ima više od interesa Srbije. Kao društvo, moramo ostvariti napredak u razumevanju tih stvari.

Današnje stvarno „ili – ili” za Srbiju jeste da se ponaša racionalno ili iracionalno. Srbija bi trebalo da odluči da ipak hoće „nešto” a ne „ništa”, da ipak hoće „mnogo”, a ne „malo”. Da bude ambicioznija nego sada. Da poželi više od postojećeg. I da u tome ne gubi vreme. Poseta Angele Merkel stvorila je šansu da svi dobijemo ono „nešto”, izbegnemo ono „ništa”, a što ipak znamo da je „mnogo“ u odnosu na „malo“ koliko imamo sada.

Demokratska javnost mora ohrabriti lidere, a pre svega najuticajnijeg među njima, da odabere to „nešto”. Kao i ranije, to je ponuda koja neće zauvek stajati na stolu. Niko u Srbiji nema pravo da zaustavi proces evropskih integracija i nečinjenjem ugrozi dobijanje kandidature za članstvo. Javnost hrabro mora predstaviti svoju crvenu liniju.

Srbiji i Kosovu potreban je evropski kvalitet granice. To znači da se mora uspostaviti sloboda kretanja ljudi i roba, kada gledamo u budućnost i sloboda pružanja usluga, kretanja kapitala i radne snage. Potrebna je ekonomska saradnja i razvoj tržišno zasnovane ekonomije. I Srbiji i Kosovu potrebna je sigurnost granice, nepostojanje crnih rupa i prostora pogodnih za šverc i krijumčarenje koječega. I Srbiji i Kosovu potrebna je vladavina prava: pravna sigurnost građana, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

To su principi na kojima počiva evropska integracija. Sve su ostalo nijanse.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s