UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Dok će federalizovanija EU biti bolje opremljena da se nosi sa ulaskom novih članica, prag za ove ulaske ide naviše. Tako će se očekivane zemlje na granicama suočiti sa još više obeshrabrujućim pristupnim procesom i trebaće im sofisticiraniji višeslojni aranžmani od onih koje je EU imala do sad.

Great-Britain-European-Union-flagsUgovor iz Lisabona uneo je novu odredbu, članom 50 Ugovora o Evropskoj uniji, koji dozvoljava secesiju države članice. Ovo je bilo prirodno uglađivanje ustavnog poretka Unije u trenutku kada je ona odlučivala da preduzme značajan, iako nekompletan, korak u federalističkom pravcu. Države članice imaju suvereno pravo da izaberu da ne nastave svoje članstvo dok i kada Unija kao celina zadobija zahtevne nove forme.

Konvent 2015. trebalo bi da doda još jednu odredbu čija je svrha uspostavljanje formalne kategorije pridruženog članstva Unije (član 49a). Takvo pridruženo članstvo će zahtevati poverenje u vrednosti i principe Unije (član 2) ali ne i privrženost svim političkim ciljevima postavljenim u članu 3 (koje uključuju evro), niti, naravno, obavezu uključivanja u sve njene aktivnosti. Učešće pridruženih država u institucijama EU biće nužno ograničeno.

Pridruženi status će dobro odgovarati za četiri kategorije evropskih zemalja:

  • Države (kao Srbija) koje teže punom članstvu ali im treba vreme i stabilnost da ispune kriterijume iz Kopehnagena i asimiluju acquis communautaire;
  • Države (verovatno Turska) koje odaberu da ne budu punopravne članice već koje zahtevaju sigurno i trajno partnerstvo sa EU;
  • Norveška i Švajcarska, s potrebom da unaprede svoje trenutno nezadovoljavajuće aranžmane; i
  • Trenutne države članice EU koje preferiraju povraćaj ovlašćenja.

eu-srbija_sZa neke, pridruženo članstvo bilo bi odskočna daska za puno članstvo; za neke, dugoročno parking mesto; a za neke, pristojna alternativa potpunom izlasku iz Unije. Forma i uslovi pridruženog članstva bi trebalo da budu pregovarani na bazi od slučaja do slučaja, i prirodno bi bili određeni dinamikom toga da li država dolazi ili odlazi.

Nekad nakon 2015, Ujedinjeno Kraljevstvo suočiće se sa referendumom o federalnom ugovoru. Niko pri svojoj čistoj svesti ne može zamisliti ni za trenutak da će takav ugovor proizvesti britansko „DA“ bez paralelne opcije pridruženog članstva. Britanski torijevci žele da birkaju à la carte sa evropskog menija, ali to je teško opcija koju bi ostatak EU bio spreman da ponudi.  Perspektiva neprestanih crvenih linija, ne učestvovanja, kočnica u slučaju nužde, izuzeća i povraćaja – sve pod pretnjom britanskog veta – duboko je neprivlačna.

Jasnija i čistija forma asocijacije sa demokratskom podrškom može biti bolja opcija za sve zainteresovane. Federanom eksperimentu potrebna je šansa da funkcioniše na evropskom kopnu, ako je neophodno nesputan britanskim neprijateljstvom.

Evropska unija pokazala se tokom godina sposobnom za velike ustavne genijalnosti, i uzimajući političku volju za zajedničkim radom za dobrobit cele Evrope, razumno je očekivati da se mogu napraviti zadovoljavajući aranžmani koji bi odgovarali svim okolnosima, čak i onim za Britance.

*Tekst preuzet sa stranice Evropskog polisi centra.

(Prevod sa engleskog: UEF Srbija)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s