Nobel kao melem

12. oktobar 2012. | Marko VUJAČIĆ

Evropi ovih proteklih godina nije lako. Prestonice južnih država članica svakodnevno ključaju zbog mera štednje njihovih vlada. Evro je pod udarom već dve godine i za sada se žilavo opire razrađenim scenarijima propasti. Evro-skepticizam pod udarom krize raste kako u državama članicama, tako i u državama koje nestrpljivo i nervozno čekaju u predsoblju.

Današnja dodela Nobela za mir Evropskoj uniji izazvala je veliki žamor u sobi Nobelovog instituta u Oslu i potpuni šok u Briselu. Bilo je drugih favorita: aktivisti Arapskog proleća, ili ruska istoričarka i aktivistkinja za ljudska prava Ljudmila Aleksejeva, ili lider beloruske opozicije Alješ Bjaljatski. Vest od nagradi, u moru loših vesti koje već godinama dolaze iz cele Evrope, briselski lideri privili su kao melem na ranu. Čini se da im je objava pomogla da i sami povrate nešto od poljuljane vere u projekat evropskog jedinstva. Po komentarima čak i u tradicionalno skeptičnim medijima širom Evrope osetile su se iskre ponosa.

Barozo je ocenio da je nagrada „velika čast za 500 miliona građana EU”. Van Rompej je istakao da je „EU najveći mirotvorac u istoriji“, a Merkelka da joj vest o nagradi dala “lični podsticaj” da nastavi dogradnju šest decenija evropskog mira: “Ne smemo zaboraviti da ako želimo da zadržimo ovaj mir, demokratiju i slobodu, moramo naporno raditi opet i iznova”.

Obrazlažući nagradu, generalni sekretar Saveta Evrope i predsedavajući Nobelovog komiteta Thorbjorn Jagland kazao je da nije tajna da je nagrada data EU i zbog teške situacije u kojoj se sada nalazi. Uprkos krizi, EU i dalje ima jednu od najvažnijih istorijskih uloga: „uspešnu borbu za mir i pomirenje i za demokratiju i ljudska prava“. Zaista, zasluge EU nisu male.

Ništa u našem svetu nije idealno, pa ni EU i njena dostignuća. Mi evropski federalisti živimo uverenje da je moglo i više i bolje. Neka dostignuća EU ipak su nesporna: 67 godina nije bilo rata među velikim držvama Evrope, što je nezabeleženo u njenoj istoriji. EU je služila kao alternativa slobode, demokratije i ljudskih prava svim zemljama iza gvozdene zavese. Ali ne samo njima: Grčka, Španija i Portugal oslobodile su se svojih ogavnih diktatura i transformisale u uzorne demokratije. EU je pomagala i pomaže postratnu obnovu i rekonstrukciju širom sveta. Najveći je donator pomoći svetu koja ide za razvojne projekte, zapošljavanje, jačanje tržišne ekonomije, promociju demokratije i ljudskih prava. Sve su to elementi održivog mira.

Može se govoriti i o neuspesima EU. Prvi na pamet pada Balkan i mnogi će reći nesposobnost EU da spreči krvoproliće, ili zločine poput genocida u Srebrenici. Može se pomenuti Libija ili Sirija. Darfur. Lista je poduža. Međutim, kada govorimo o aktivnosti EU, moramo razumeti njene ograničenosti. EU je nedovršena politička unija, ona nema sopstvenu vojsku, niti jedinstvenu i koherentnu spoljnu politiku. Sve i da je postojala „politička volja“, EU nije imala niti ima političke i pravne mehanizme za pokretanje takvih intervencija. Ne treba smetnuti s uma da nekoliko država EU i dalje vode aktivnu politiku vojne neutralnosti i ne prijaju im inicijative za dubljom vojnom i političkom saradnjom. Ako merimo uspehe EU u odnosu na naša očekivanja, ne uzimajući u obzir njene ograničenosti, možemo zaista završiti razočarani.

Na posletku, u Srbiji tradicionalno svi imaju mišljenje o Nobelovoj nagradi za mir. Mišljenje je uglavnom negativno, ogorčenost podrazumevajuća, zavera ne posustaje. Srbi isto poseduju zapanjujuće poznavanje svih javnih i tajnih faktora koji utiču na dodelu Nobelove nagrade za mir. Vrelo znanja. Bio bih mnogo srećniji kada bi sa žarom komentarisali i nagrade za hemiju, fiziku ili medicinu. Neki leptir mi došapnuo da bi i Srbija tada bila mnogo srećnija zemlja.

Čestitam EU. Kada se Srbija jednom umuva unutra, ponovo ćemo biti nobelovci. Mašala.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s