Nestabilnost na Bliskom istoku i Zapadni Balkan

23. februar 2011. | Filip EJDUS

Nedavni događaji na Bliskom istoku po svemu sudeći će radikalno izmeniti politički i bezbednosni profil ovog regiona. U političkom smislu, za delimičnim izuzetkom Izraela, Libana i Turske, sve ostale države do sada su imale neki oblik autoritarne vladavine. Ovim diktaturama, po svemu sudeći, upravo ovih dana ističe rok trajanja. Za sada su pali Ben Ali i Mubarak, a ozbiljno su uzdrmani i režimi u Libiji, Bahreinu i Jemenu. Ukoliko se proces nastavi ovim tempom i političke domine nastave da padaju uskoro će Bliski istok ličiti na Evropu 1989. godine. Međutim, srušiti autoritarne režime je jedna stvar, a uspostaviti demokratske sisteme potpuno druga. Na koji način će se ova društva nadalje razvijati ostaje velika nepoznanica.

U bezbednosnom smislu, osetljivi mir na Bliskom istoku do sada je počivao na krhkoj ravnoteži snaga koju su održavali autoritarni režimi uz podršku SAD. Još uvek je rano reći sa sigurnošću da li će region ispasti iz ravnoteže ali nedavno propuštanje iranske ratne mornarice kroz Suecki kanal (prvo od iranske revolucije 1979. godine) nagoveštava pravac u kome duvaju vetrovi „arapskog proleća“. Mnogi strahuju da bi mir između Izraela i Egipta, uspostavljen takođe 1979. godine, mogao da bude doveden u pitanje. Ukoliko bi ova prva „bezbednosna domina“ pala to bi moglo da poremeti bezbednosnu arhitekturu na čitavom Bliskom istoku.

Na koji način bi transformacija Bliskog istoka mogla da utiče na bezbednost Zapadnog Balkana? Kako stvari trenutno stoje, aktuelni događaji na Bliskom istoku teško da mogu da imaju neki značajan neposredni efekat na političku ili bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu. Tvrdnje pojedinih političkih preduzetnika da je u Srbiji takođe moguć egipatski scenario su potpuno neosnovane i to iz dva razloga. Prvo, narodi Tunisa, Egipta i drugih država na Bliskom istoku protestuju pre svega protiv diktatura jer žele više slobode i demokratije. Na Zapadnom Balkanu su diktature srušene i vlast je danas smenjiva na izborima. Istina, u Srbiji postoji ogromno nezadovoljstvo ali pre svega zbog loše ekonomske i socijalne situacije, a ne zbog oblika vladavine. Ukoliko u Srbiji i bude nekakvih masovnih protesta oni neće imati za cilj promenu postojećeg demokratskog oblika vladavine. Građani Srbije su svoju diktaturu na protestima već srušili 5. oktobra 2000. godine.

Drugo, Severna Afrika i Zapadni Balkan predstavljaju delove odvojenih regionalnih bezbednosnih kompleksa. Dok je Severna Afrika u bezbednosnom pogledu neodvojiva od ostatka Bliskog istoka Zapadni Balkan je čvrsto vezan za evropski bezbednosni kompleks. To znači da će događaji u Tunisu i Egiptu imati daleko veći uticaj na oblast istočnog-mediterana kao i na Persijski zaliv nego na region Zapadnog Balkana. Bezbednosna arhitektura Zapadnog Balkana čvrsto je povezana za EU i NATO i mogla bi da bude ozbiljno poremećena samo ukoliko bi došlo do nekakvih poremećaja u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. Međutim, ukoliko bi na Bliskom istoku došlo do međudržavnih sukoba širih razmera to bi svakako imalo reperkusije ne samo na Zapadni Balkan već i na čitavu Evropu a možda i svet.

U periodu koji dolazi, posebno će biti značajna uloga Turske kao države koja se nalazi na razmeđi evropskog i bliskoistočnog regionalnog bezbednosnog kompleksa. Ukoliko bi ona definitivno izgubila perspektivu članstva u EU i u potpunosti napustila svoj evropski i zapadni identitet, Turska bi mogla da predstavlja levak kroz koji bi nestabilnost sa Bliskog istoka preko Zapadnog Balkana mogla da se prelije na ostatak Evrope. Ukoliko EU pak pronađe nekakav način da Tursku trajno veže za sebe, bilo kroz punopravno članstvo ili nekakvo privilegovano partnerstvo, ova država bi mogla odigrati izuzetno pozitivnu ulogu kako za Balkan tako i za čitavu Evropu. Ona bi u tom slučaju mogla igrati mnogo više od „tampon zone“ koja bi razdvajala bezbednosnu dinamiku Bliskog istoka od evropske zone mira i stabilnosti. Turska bi u tom slučaju mogla predstavljati kanal kroz koji bi evropski mirovni projekat integracija mogao da se prelije u pravcu šireg Bliskog istoka.

(*Preuzeto sa bloga Kosmopolitski realista)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s