Arhive kategorija: Ugovor EU

12.12.12: Vreme je za odluku! Vreme je za ustavni Konvent za Evropsku federaciju!

Širom Evrope, 12. decembar 2012. – Sastanak Evropskog saveta u Briselu 13-14. decembra 2012. suočiće se sa teškim odlukama o lansiranju bankarske unije i planom za fiskalnu i političku uniju koja bi ojačala evrozonu. Na dan koji prethodi Samitu, Unija evropskih federalista (UEF) i Mladi evropski federalist (JEF) sprovode dan kampanje širom Evrope sa zajedničkim sloganom „12.12.12: VREME JE ZA ODLUKU! VREME JE ZA USTAVNI KONVENT ZA EVROPSKU FEDERACIJU!

Image

– Nakon četiri godine krize evra i bezbrojnih sastanaka evropskih šefova država i vlada, krajnje je vreme da se donesu dugoročne strukturne odluke, pre nego rastuće socijalno nezadovoljstvo i evro-skepticizmi širom Evrope učine nemogućim da Evropa dalje napreduje. Moramo staviti u funkciju planove za bankarsku, fiskalnu, ekonomsku i političku uniju. Treba nam precizna putna mapa ka Konventu koji bi pripremio novi ustavni pakt koji preoblikuje evrozonu i druge zemlje voljne da se pridruže tom projektu  u demokratsku federaciju, ostavljajući formu labavije integracije za one zemlje koje ne nameravaju da se pridruže evru – izjavila je Polin ŽESAN (Pauline GESSANT), predsednica Mladih evropskih federalista (JEF).

Endrju DAF (Andrew DUFF), poslanik Evropskog parlamenta, predsednik Unije evropskih federalista (UEF) izjavio je: „Pozdravljamo predloge g. Van Rompeja za jačanje evropske monetarne unije kroz obezbeđivanje fiskalnog kapaciteta i delotvornog demokratskog donošenja odluka. Ozbiljna fiskalna unija zahteva ne samo jačanje kontrole nad nacionalnim budžetima, već i jaku moć oporezivanja i potrošnje na evropskom nivou kako bi se promovisao rast i podrška državama članicama kada su u krizi. Moć kontrole nacionalnih budžeta i oporezivanje evropskih građana i kompanija zahteva i evropsku demokratiju. Samo Konvent to može postići“.

UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Nastavite sa čitanjem

Evropska građanska inicijativa od aprila 2012.

Od 1. aprila 2012. godine stupa na snagu nova odredba o Evropskoj građanskoj inicijativi (European Citizen Initiative – ECI) u Evropskoj uniji, prvom transnacionalnom instrumentu neposredne demokratije.

Jedna od najznačajnijih institucionalnih novina omogućena Lisabonskim sporazumom jeste upravo pokretanje ECI: „Inicijativu Komisiji može podneti ne manje od milion građana/ki koji su državljani znatnog broja država članica, i tim putem tražiti od Komisije da u okviru svojih nadležnosti napravi odgovarajući predlog u vezi sa pitanjem za koje građani/ke smatraju da je neophodno donošenje pravnog akta kako bi se primenili Ugovori“. Odnosno, Evropska građanska inicijativa omogućava da milion građana/ki EU iz najmanje sedam zemalja članica postavi zahtev Evropskoj komisiji (EK) da pripremi i predloži zakon u bilo kojem od područja u kojima je EU nadležna.

Nastavite sa čitanjem

Nasleđe Mastrihta – lekcija za Evropu

Tačno pre dvadeset godina, 7. februara 1992. godine, dvanaest lidera tadašnje Evropske zajednice potpisali su Ugovor iz Mastrihta. Ovim ugovorom proces evropske integracije prešao je u novu fazu razvoja osnivanjem Evropske unije (EU), sastavljene od tada postojećih zajednica dopunjenih sa dva vida međuvladine saradnje: u oblasti spoljne politike i bezbednosti, i u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, što je zajedno predstavljalo tzv. tri stuba Unije.

Ugovorom iz Mastrihta Evropska zajednica je zakoračila u dublju ekonomsku i političku integraciju. Krenula je u proces zajedničkog obavljanja poslova suštinski važnih za nacionalni suverenitet, a to su pre svega: spoljna politika i bezbednost, zajednička odbrana, ekonomska i monetarna unija, evropsko državljanstvo, pravna bezbednost i unutrašnji poslovi.

Nastavite sa čitanjem