Margaret Tačer (1925-2013): Naša sudbina je u Evropi

20. septembar 1988. | Margaret TAČER

(*govor održan na Koledžu Evrope u Brižu, Belgija)

Premijeru, rektore, Vaše ekselencije, dame i gospodo,

Pre svega, dopustite mi da Vam se zahvalim na ukazanoj prilici da se vratim u Briž i to u okolnostima potpuno drukčijim od moje poslednje posete, nakon pomorske nesreće trajekta u Zeebrižu, kada su belgijska hrabrost i požrtvovanost Vaših doktora i sestara spasile tako puno britanskih života. Zatim, dopustite mi da kažem kakvo je zadovoljstvo govoriti na Koledžu Evrope kojeg vodi njegov uvaženi rektor [profesor Lukaševski]. Koledž igra značajnu i sve važniju ulogu u životu Evropske zajednice. I najzad, dopustite mi da Vam se zahvalim na pozivu da održim govor u ovoj veličanstvenoj dvorani. Ima li boljeg mesta za govor o budućnosti Evrope nego u zgradi koja tako slavno podseća na veličinu koju je Evropa dosegla pre više od šeststotina godina.

Nas u Britaniji vaš grad Briž asocira na još mnogo istorijskih događaja. Džefri Čoser bio je čest posetilac ovde. I prvu knjigu koja je štampana na engleskom jeziku napravio je ovde u Brižu, Vilijem Kakston.

Gospodine predsedavajući, pozvali ste me da govorim na temu Britanije i Evrope. Možda bi trebalo da Vam čestitam na hrabrosti. Ako verujete nekim stvarima koje su bile rečene i napisane o tome kako ja vidim Evropu, mora da izgleda kao da ste pozvali Džingisa Kana da govori o vrlinama mirnog saživota! Nastavite sa čitanjem

12.12.12: Vreme je za odluku! Vreme je za ustavni Konvent za Evropsku federaciju!

Širom Evrope, 12. decembar 2012. – Sastanak Evropskog saveta u Briselu 13-14. decembra 2012. suočiće se sa teškim odlukama o lansiranju bankarske unije i planom za fiskalnu i političku uniju koja bi ojačala evrozonu. Na dan koji prethodi Samitu, Unija evropskih federalista (UEF) i Mladi evropski federalist (JEF) sprovode dan kampanje širom Evrope sa zajedničkim sloganom „12.12.12: VREME JE ZA ODLUKU! VREME JE ZA USTAVNI KONVENT ZA EVROPSKU FEDERACIJU!

Image

– Nakon četiri godine krize evra i bezbrojnih sastanaka evropskih šefova država i vlada, krajnje je vreme da se donesu dugoročne strukturne odluke, pre nego rastuće socijalno nezadovoljstvo i evro-skepticizmi širom Evrope učine nemogućim da Evropa dalje napreduje. Moramo staviti u funkciju planove za bankarsku, fiskalnu, ekonomsku i političku uniju. Treba nam precizna putna mapa ka Konventu koji bi pripremio novi ustavni pakt koji preoblikuje evrozonu i druge zemlje voljne da se pridruže tom projektu  u demokratsku federaciju, ostavljajući formu labavije integracije za one zemlje koje ne nameravaju da se pridruže evru – izjavila je Polin ŽESAN (Pauline GESSANT), predsednica Mladih evropskih federalista (JEF).

Endrju DAF (Andrew DUFF), poslanik Evropskog parlamenta, predsednik Unije evropskih federalista (UEF) izjavio je: „Pozdravljamo predloge g. Van Rompeja za jačanje evropske monetarne unije kroz obezbeđivanje fiskalnog kapaciteta i delotvornog demokratskog donošenja odluka. Ozbiljna fiskalna unija zahteva ne samo jačanje kontrole nad nacionalnim budžetima, već i jaku moć oporezivanja i potrošnje na evropskom nivou kako bi se promovisao rast i podrška državama članicama kada su u krizi. Moć kontrole nacionalnih budžeta i oporezivanje evropskih građana i kompanija zahteva i evropsku demokratiju. Samo Konvent to može postići“.

Potraga za državnikom

zile - CopyPiše: Nikola M. ŽIVKOVIĆ

Tokom svog uvodnog izlaganja na konferenciji „Evropa, Nemačka, Srbija – na koji način nas spaja Konrad Adenauer?“ izložio sam tri teze koje se odnose na značaj Adenauera.*

Konrad Adenauer – državnik

Prva teza određuje da se uspeh jednog političkog projekta i političkog delovanja, može vrednovati prema postojanosti i prepoznatljivosti njegovih pozitivnih posledica. Upravo je ova teza bila jedan od polaznih motiva interesovanja o Konradu Adenaueru, jer skoro 50 godina nakon što je Adenauer napustio mesto kancelara Nemačke, njegovi uspesi su i dalje prepoznatljivi i postojani. Njegovo političko nasleđe duboko je utkano u temelje moderne Nemačke i Evrope, a danas u određenoj meri ugroženo.

Pod uspehom političkog projekta Adenauera podrazumevam sledeće: na unutrašnjem planu, Adenauer je predvodio rekonstrukciju uništene i poražene zemlje u skoro svakom aspektu – društvenom, političkom i ekonomskom. Sa svojim najbližim saradnicima transformisao je nemačku privredu u vodeću industrijsku silu, pozicionirajući je na treće mesto u svetu. Izgrađen je politički sistem zasnovan na vladavini prava, građanskim pravima i slobodama, otklanjajući sve dileme o demokratičnosti nemačkog društva. Istovremeno, na planu spoljne politike, politikom pomirenja, dijaloga i doslednom politikom svrstavnja vodio je zemlju od potpune političke izolacije do pozicije ravnopravnog aktera među zemljama zapadne civilizacije. Proces evropskih integracija, praćen politkom pomirenja i izgradnje poverenja, pre svega sa Francuskom, uz jak oslonac na SAD kao primarnog partnera činili su osnovu spoljnopolitičke agende Adenauerove vlade i vodili su Nemačku, ne samo ka brzom povratku suvereniteta, već i ka značajnom mestu u međunarodnoj politici.

Nastavite sa čitanjem

UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Nastavite sa čitanjem

Mladi evropski federalisti nude Evropi izlaz iz krize

Akcija Mladih evropskih federalista (JEF) u Splitu

Split, 10. oktobar 2012 – Splitske su ulice ove srede bile preplavljene desetinama mladih iz čitave Evrope koji su združeno pozivali na ujedinjenu i federalnu Europu kao jedini izlaz iz trenutne krize.

Nesvakidašnju akciju su organizovali i sproveli učesnici i učesnice JEF-ovog međunarodnog seminara o religiji pod imenom “Religion in Europe: Believe it or Leave it?” koji se održao u Bolu na Braču od 7. do 13. oktobra u saradnji organizacija JEF-a Europe i JEF-a Hrvatska.

–  Ova ulična akcija je panevropski projekat, što znači da pod sloganom ‘Zaustavimo krizu – federalna Evropa odmah!’ federalisti iz čitave Evrope – članovi i članice Mladih evropskih federalista (JEF) i Unije evropskih federalista (UEF) – svi u istoj nedelji na ovaj način zagovaraju federalnu Europu, čime se Split pridružio ovom sveevropskom događaju. – objasnio je Marko Boko, predsednik JEF-a Hrvatska.

Nastavite sa čitanjem

JEF Srbija: Zabrana Parade ponosa neodgovorna i nedopustiva

Beograd, 3. oktobar 2012. – Oštro osuđujemo zabranu održavanja Parade ponosa zakazane za 6. oktobar 2012. godine.

Smatramo zabranjivanje Parade ponosa koje se opravdava bezbednosnim rizicima nedopustivim i neodgovornim. Na taj način se odgovornost za najavljivano nasilje pripisuje organizatorima Parade, umesto onima koji ga podstiču i vrše.

Organizacije civilnog društva, bez obzira na usmerenje i političko opredeljenje, imaju dužnost da apeluju na poštovanje ljudskih prava i prava na okupljanje svih građana i tako rade na očuvanju osnovnih vrednosti demokratskog poretka. Iz tog razloga, kao i obaveze i potrebe da učestvujemo u unapređenju demokratskih procesa u Srbiji, izjavljujemo da je stav države da ne podrži održavanje Parade ponosa potpuno neprihvatljiv za nas.

Mladi evropski federalisti Srbije

Evropa između Rija i Rima

Niko ne bi verovao da će ovakav mlak, gotovo nikakav, dokument proizići iz neke naredne konferencije o održivom razvoju. Prirodni i društveni kapital,međutim, izgubili su bitku sa onim trećim – Kapitalom.

Bitnije za Našu Stvar jeste što se Evropa bar ne pravi da je zadovoljna. Planovi Evropske unije zacrtani u ambicioznoj Agendi (Agenda for Change), u Briselu obznanjenoj pred konferenciju, uglavnom nisu usvojeni. Na samim pregovorima, Evropska unija je najčešće igrala posrednika između Sjedinjenih Američkih Država i G77. Tri bloka – tri glasa. Pošto je dokument tokom radnog dela konferencije već bio usvojen, Barozo je u svom obraćanju na plenarnom zasedanju rekao je da je EU svejedno posvećena izdvajanju 0,7% BDP-a pomoći zemljama u razvoju. Nije međutim objasnio kako to da je Poljska istupila iz evropskog hora i solistički odbila da podrži predlog da u Budućnosti koju želimo budu spomenuta prava žena na planiranje porodice.

Nastavite sa čitanjem