Šta se EU dogovorila prošle sedmice, šta nije i šta se događa sledeće

3. jul 2012. | Endrju DAF

Šta je dogovoreno

1. Konačno je Evropski savet (28-29. juna) doneo neke vrlo značajne odluke baveći se krizom na kratki rok. Dva su glavna elementa:

– centralizovanje nadzora banaka evrozone pod okriljem Evropske centralne banke (ECB): ovo slabi moć raznolikih nacionalnih nadzornih vlasti kao i onu Evropske bankarske vlasti (EBA – European Banking Authority) koja će i dalje postojati u svrhu testova na stres bankarskog sektora širom EU;

– kada ovo bude urađeno, omogućiće se EFSF-u/ESM-u (Evropski fond za finansijsku stabilnost/Evropski stbilizacioni mehanizam) da direktno interveniše i pomogne posrnulim bankama bez mešanja vlada: ovo jača poverenje tržišta jer slabi moć političara i razbija začarani krug između banaka i vlasti.

Evrogrupa, koja se sastaje 9. jula, ovlašćena je da unapredi ove odluke.

2. Dogovor o ESM dokapitalizaciji najpre će se primeniti na španske banke (oko 100 mlrd. ) ali takođe, ukoliko je potrebno, na irske banke – što će pomoći Irskoj da izbegne drugi paket spasavanja. Opterećenje španskih i irskih poreskih obveznika tako je podeljeno sa njihovim kolegama poreskim obveznicima širom evrozone. Paketi spasavanja u evrozoni gube svoju prioritetnost, što pomaže privatnim vlasnicima obveznica. Olakšanje za Italiju je manje eksplicitno, ali je ESM ovlašćen da u osnovi kupuje državne obveznice prema EU programu zasnovanom na postojećim merama štednje „na fleksibilan i efikasan način“.

3. Odnos duga i BDP-a će na taj način biti umanjen za te zemlje, što pomaže stabilizaciji evra na valutnim tržištima.

4. ECB je na putu da postane veoma moćna institucija kada preuzme svoje nove funkcije. Pravni osnov za reformu koja se tiče bankarske unije je član 127 (6) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU – The Treaty on the Functioning of the European Union) koji omogućava Savetu, koji odluku donosi jednoglasno na predlog Komisije, da poveri posebne zadatke ECB-u koje se odnose na oprezan nadzor banaka. Parlament i ECB će biti konsultovani. Ostale izmene funkcija ECB-a, uključujući i tržišne operacije, mogu se učiniti izmenama Statuta Centralne banke putem uobičajene zakonodavne procedure (član 129 (3) TFEU).

5. Dugo telo koje je na putu da postane veoma moćno je Odbor guvernera Evropskog stabilizacionog mehanizma. On već sada ima široku diskreciju, delujući uglavnom glasanjem kvalifikovanom većinom merenom prema udelu akcija, pod uslovima osnivačkog statuta da interveniše na primarnim i sekundarnim tržištima. Odluka Evropskog saveta daje ESM-u zeleno svetlo da sprovodi to diskreciono ovlašćenje. Spašavanje banaka, njihovo smanjivanje ili zatvaranje nisu tek tehnička pitanja već imaju visoke političke posledice. Guverneri i ECB-a i ESM-a zaslužuju da dođu pod blizak politički nadzor. Ovo otvara pitanja za Evropski parlament: dok predsednik ECB-a često izveštava poslanike EP, nema odredbe u međuvladinom ESM ugovoru o bilo kakvom političkom nadzoru. Ugrađivanje, zbog toga, ESM ugovora i ugovora o fiskanom paktu u stvarni okvir EU što je pre moguće – a svakako za pet godina – postaje imperativ.

6. Evropski savet kao celina dogovorio se o dobrom ali dugo predviđanom Paktu za rast i poslove, diskusijom koja je uključivala neubedljivu raspravu o Višegodišnjem finansijskom okviru (Multi-Annual Financial Framework).

7. Evropski savet dogovorio se o lokacijama sudova za patente (sedište u Parizu, uz mehanički inžinjering u Mihnenu i farmaceutske proizvode i prirodne nauke u Londonu). Strah da će Merkelova i Oland želeti da promene unitarnu prirodu predloženog sistema patenata, razdvajanjem validacije od kršenja, pokazao se neosnovanim. Ali su na Kameronov zahtev, u dosad nezabeleženom potezu, šefovi vlada „sugerisali“ Savetu i Parlamentu da izbrišu članove 6-8 Regulative. Ovo su suštinske odredbe o razgraničenju i zaštiti prava vlasnika patenta, čije se implikacije tiču apelacione uloge Evropskog suda pravde. Član 15 (1) Ugovora o Evropskoj uniji (TEU – The Treaty on European Union) zabranjuje Evropskom savetu zakonodavnu ulogu, tako da ostaje nada da će njegova ljubazna sugestija biti učtivo odbijena od strane zakonodavaca. Ali ova epizoda naglašava neprirodan položaj predsednika Komisije kao dela Evropskog saveta: Barozo je sada stavljen u nezahvalnu poziciju potkopavanja zakonodavnog rada svog kolege (član 15 (2) TEU).

Šta nije dogovoreno

8. Evropski savet nije mogao da se dogovori o prihvatanju ambicioznog izveštaja (25. juna) predsednika Evropskog saveta, Komisije, Centralne banke i Evrogrupe koji su postavili četiri bloka izgradnje integrisanog finansijskog okvira (uključujući zajedničku šemu osiguravanja depozita), integrisanog budžetskog okvira (uključujući udruživanje dela suverenog duga), integrisan okvir ekonomske politike (dalja izgradnja mera ekonomske vlade koje su već dogovorene ili na putu), i poboljšanje demokratske legitimnosti. Šefovi vlada utvrdili su da izveštaj „skicira važne ideje“ i dogovorili se da pozovu bandu četvorice da „razviju.. specifičnu i vremenski određenu mapu puta za dostizanje stvarne Ekonomske i monetarne unije“. Na zahtev posebno Britanaca, ova putna mapa moraće da uključi „konkretne predloge o očuvanju jedinstva i integriteta jedinstvenog tržišta finansijskih usluga“. Ona će ispitati šta se može uraditi prema postojećim Ugovorima i šta će zahtevati promenu ugovora. U opreznom okretu ustavotvorne fraze, „u cilju očuvanja njihove svojine (nad evropskim projektom – prim. prev.), države članice biće blisko upoznate sa razmišljanjima i regularno konsultovane“. Evropski parlament će takođe biti konsultovan. Privremeni izveštaj biće predstavljen Evropskom savetu 18-19. oktobra, sa konačnim izveštajem u decembru.

9. Određeni premijeri evrozone, posebno Rut (Rutte) i Rajnfeld (Reinfeldt), nisu u mogućnosti da dele federalističke perspektive bande četvorice. Česi i Poljaci imaju incijalne bojazni od gubitka kontrole nad svojim bankama (koje su subsidijarne u odnosu na banke evrozone). I kao što je dobro poznato, Merkelka nastavlja da insistira na političkoj uniji kao preduslovu za fiskalnu uniju. Koliko će država biti voljno da na kraju potpiše celokupan paket mera ostaje da se vidi. Srećom, postoji najmanje potrebnih devet država evrozone spremnih da krenu dalje u cilju pojačane saradnje (članovi 20 TEU i 326-334 TFEU). I valja se uvek podsetiti da, dok nacionalni veto funkcioniše na nivou Evropskog saveta da umanji uticaj bande četvorice, u Savetu ministara i Evropskom parlamentu gde se obavlja odlučujući zakonodavni rad takav veto ne postoji.

10. Ono oko čega se svi slažu, ipak, bilo je da nema povratka na prethodnu situaciju u kojoj je bilo dozvoljeno da Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) uloži veto na dublju integraciju. Niko ne ispoljava žaljenje zbog podele koja se dogodila na njihovom sastanku u decembru. Očigledno je da Kameron ne može sprečiti šta god da je na putu da se dogodi: njegov blef je bio sveobuhvatno otpisan. Kameron je rekao novinarima: „Mi nećemo biti deo bankarske unije, fiskalne unije ili političke unije“.  Ovo znači da je UK direktno usmereno ili na kompletno povlačenje iz EU ili, što je više verovatno, na drugorazredno pridruženo članstvo zasnovano na onim aspektima jedinstvenog tržišta koje Britanci još uvek mogu smatrati svarljivim. Neko može primetiti slatku ironiju situacije u kojoj bi, u trenutku kada vlada UK odbija Evropsku bankarsku uniju, visoki sveštenici anglo-saksonskog kapitalizma u Gradu Londonu (svojevrsne žrtve meke regulative) preferirali učešće u takvoj centralizovanoj bankarskoj uniji bar dok su njihove široke evrom dominirajuće operacije u pitanju.

Šta sledeće

11. Formalizacija istorijske podele između UK i njegovih EU partnera mora se ispregovarati u kontekstu opšte revizije EU ugovora (članovi 48(2)-(5) TEU) koja bi takođe služila ugrađivanju fiskalnog pakta i ESM ugovora, kodifikaciji elemenata primarnog prava ekonomske vlade dogovorenih još od 2008, uspostavljanju uslova za finansijsku solidarnost, ispravljanju nekih grešaka Ugovora iz Lisabona, i prilagođavanju prenosa i raspodeli EU nadležnosti u brojnim slučajevima. Na taj način, institucije, vlade i političke partije treba sada da započnu pripreme za novi ustavotvorni Konvent na proleće 2015. i potom višestruke referendume.

12. Poslednja reč. Uprkos progresu učinjenom prošle sedmice, mnogo detaljniji rad tek predstoji – i to ubrzano. Finansijska kriza je i dalje sa nama, u modifikovanoj formi. Grčka je i dalje praktično u bankrotu. I progami štednje o smanjivanju deficita mnogih zemalja čine da se njihov odnos duga prema BDP-u pogoršava: drugim rečima, Evropa postaje siromašnija. Strukturne reforme i dalje izostaju, posebno u južnoj Evropi (što ne isključuje Fransusku). Veličina vatrenog zida ESM, sa maksimalnim kapacitetom od 500 mlrd. evra, je zasigurno previše mala za izazove na neprijateljskom tržištu. A stupanje na snagu ugovora o fiskalnom paktu i ESM-u i dalje zavisi od ratifikacije mnogih nacionalnih parlamenata i od izbegavanja neprijateljskih akcija u ustavnim sudovima. Stabilizacioni mehanizam trebalo je da već bude na snazi: nije.

(*Tekst preuzet sa stranice EUobserver.com. Prevod sa engleskog: UEF Srbija)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s