Zašto se poslanici Evropskog parlamenta plaše izborne reforme?

14. mart 2012. | Endrju DAF

Uprkos očekivajima, ove nedelje Evropski parlament ponovo je pao na glasanju o reformi spostvene izborne procedure. Uprkos snažnoj potpori iz Komiteta za ustavne poslove, ključni element reforme, kreiranje pan-evropske izborne jedinice, dokazao se previše kontroverznim.

Moć Evropskog parlamenta porasla je tokom godina – a da li je i legitimitet?

Prema mojim predlozima, 25 poslanika Evropskog parlamenta (MEP – Member of European Parliament) bilo bi izabrano u pan-evropskoj izbornoj jedinici. Transnacionalne liste bile bi sastavljene od građana najmanje devet država koje sastavljaju evropske političke partije. One ne bi mogle da favorizuju nijednu posebnu državu. Poslanici iz pan-evropske izborne jedinice bili bi direktno odgovorni i evropskim političkim partijama i biračkom telu (slično kao i bilo koji drugi poslanik).

Pitanje transnacionalnih lista bilo je razmatrano tokom mnogo godina u okviru Parlamenta i u evropskim političkim partijama, od kojih mnoge vide potencijalne koristi za sopstveni razvoj onda kada budu odgovorne za izbor kandidata na transnacionalnim listama, za izbornu kampanju i odgovorne za panevropskog poslanika.

Parlament nije reformisao svoju izbornu proceduru još od 1999 – pre Ugovora iz Nice i Lisabona i pre velikog proširenja Unije. Tokom tog perioda, ovlašćenja institucija i nadležnosti Unije dramatično su porasla.

Legitimitet parlamenta

Moramo se upitati da li je efikasnost i legitimnost Evropskog parlamenta išla korak u korak sa ovim ustavnim izmenama. Svakako opadajući odziv na svake izbore za Evropski parlament, i rast nacionalističkih snaga u mnogim ako ne svim državama EU, sugerisao bi suprotno.

Sada se Unija kreće ka većoj fiskalnoj disciplini i mogućem kreiraju više federalnog tipa ekonomske vlade koja bi morala biti direktno odgovorna Parlamentu. Ali da li mi iskreno verujemo da je Evropski parlament postigao zadovoljavajuće nivoe lojalnosti i identifikacije građana EU i poreskih obveznika koje impliciraju tako važne demokratske odgovornosti?

Dok Parlament počinje pripremu za sledeće izbore 2014, da li smo sigurni da će kvalitet izborne kampanje biti toliko napredniji od prethodnih izbora da će birači uvideti da, glasajući za poslanike, mogu imati stvarni izbor o pravcu kretanja EU?

Zar se ne možemo složiti da evropske nacionalne političke partije sada ne uspevaju da održe sopstveni integracioni proces na zadovoljavajuć način? Da li mediji izveštavaju o politici Parlamenta na dubinski i pitak način?

Sigurno je da će samo evropske političke partije a ne nacionalne političke partije moći da ponude stvarne odgovore kad bude vreme izbora o, na primer, imenu novog predsednika Komisije, toku proširenja, veličini i obliku budžeta EU.

Kontroverzna agenda

Moj drugi izveštaj prepoznaje da su neka pitanja oko panevropskog predloga posebno osetljiva – naime, vreme reformi, izbor između zatvorenih ili polu-otvorenih lista i pitanje da li 25 pan-evropskih poslanika treba da dođe kao dodatak za postojećih 751 predstavnika ili da budu oduzeti od tog broja.

Izveštaj sadrži agendu za neizbežne pregovore sa Savetom koji su napravljeni tako da postignu sveobuhvatni paket o širokom broju pitanja, uključujući i datum izbora, izmenu Akta iz 1976. i modernizaciju Protokola o priviligejama i imunitetima (koji je neizmenjen još od 1965).

Izveštaj takođe priprema teren za neophodne pregovore za preraspodelu broja mandata među državama članicama nakon pristupanja Hrvatske. Komitet preferira da istraži novi dugotrajni i transparentni sistem za distribuciju postojećih 751 mesta u odnosnu na postojeću nepristojnu trampu.

Neko se može pitati zašto je toliko poslanika zastrašeno mogućnošću usvajanja radikalnog predloga za izbornu reformu. Ako se inicijativa i lansira na plenarnoj sednici, detalji svih ovih promena i dalje će ostati stvar jednoglasnog dogovora sa Savetom. Parlament bi morao da da svoju saglasnost na bilo koji finalni paket.

Propuštamo priliku da učvrstimo politički legitimitet Evropskog parlamenta i da podstaknemo evropske političke partije. Savršeno je jasno da ako ostanu verni svom pristupu, nacionalne političke partije i vlade nikada neće uključiti birače u politiku Evropske unije.

Suočavamo se sa ozbiljnim izazovom na koji način ojačan Evropski parlament može najbolje doprineti boljoj vladi jedne više ujedinjene Evrope.

(*Tekst preuzet sa stranice EUobserver.com. Prevod sa engleskog: UEF Srbija)

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s