2012 | 2011
DECEMBAR 2012
Iako je Herman VAN ROMPEJ, predsednik Evropskog saveta po zadatku pripremio i predstavio dokument za reformu i završetak Ekonomske i monetarne unije, odnosono stvaranje bankarske, a potom i fiskalne unije ceo proces je sahranjen jedinstvenim manevrom nemačko-francuskog „EU motora“. Francuski „Liberasion“ doneo je naslov „Bez federalne Evrope ove zime“. Merkelka je pogled već fiksirala na nemačke opšte izbore zakazane za jesen 2013, dok Oland nije hteo da otvara nove linije podele u svojoj socijalističkoj vladi. Time je i cela strateška debata o budućnosti Evrope gurnuta pod tepih, kako bi bila otvorena tek pred evropske izbore 2014. Sve je to bazirano na rizičnoj pretpostavci da je evropska kriza iza nas i da su temelji za njeno prevazilaženje stabilni.
___________________________________________________
NOVEMBAR 2012
Evropski savet na specijalnom samitu nije uspeo usaglasi Višegodišnji finansijski okvir, tj. budžet EU za period 2014-2020. Na samitu je oživela još jedna duga tradicija – beskrajno preganjanje i prepucavanje oko visine budžeta i nezaobilazne rasprave koje su postale evergrin ovakvih samita: ko više doprinosi, a ko više dobija iz budžeta, pitanja Britanskog povraćaja, subvencija poljoprivredi, te visine izdvajanja za koheziju. Komisija je predložila povećanje od 5%, tj. budžet od 1.025 mld. evra, ili 1.08% evropskog BDP-a. Blok predvođen Velikom Britanijom zahteva smanjenje rashoda, Nemačka insistira na cifri koja ne prelazi 1% evropskog BDP-a, Francuska uglavnom podržava predlog Komisije o rastu budžeta, a Poljska predvodi blok zemalja koje su za izdašniji evropski budžet. Konačni dogovor ostavljen je za početak 2013.
___________________________________________________
OKTOBAR 2012
Evropska unija dobila je Nobelovu nagradu za mir, kako je navedeno u obrazloženju, „za više od šest decenija doprinosa unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi“. Iako je dodela kao i uvek izazvala vruću debatu, ne može se osporiti doprinos EU za učvršćivanje 67 godina evropskog mira u turbulentnom i ponekad opasnom svetu. Evropski federalisti podelili su uzbuđenje i radost zbog ovog priznanja. Poručili su da sve Evropljanke i svi Evropljani posvećeni miru treba da nastave put saradnje i unapređenja svoje Unije: zajedno za mir, za jedinstvo u različitosti, za Evropsku federaciju!
___________________________________________________
SEPTEMBAR 2012
Kada je u julu izgovorio čuvenu rečenicu da ima nameru „da uradi šta god je potrebno“ za spašavanje evra, i dodao „verujte mi, to će biti dovoljno“, Mario DRAGI (65), predsednik Evropske centralne banke, otvorio je vrata programu kupovine duga koji je konačno predstavljen u septembru. Program je dao pun kredibilitet njegovoj izjavi. Od tog momenta, svaki trgovac na finansijskom tržištu koji bi odlučio da preduzima spekulativne poslove igrajući na kartu sloma evra, unapred je znao da će poslovati s gubitkom. Tako je kraj leta doneo trajnije smirivanje finansijskog tržišta, te ključni pomak za opstanak zajedničke valute EU. To je dobra vest koja će možda i obeležiti godinu.
___________________________________________________
AVGUST 2012
U Nemačkoj je u avgustu pokrenuta kampanja „Ja želim Evropu (Ich will Europa) – Daj svoj doprinos“, akcija u kojoj nekadašnji i sadašnji nemački političari i druge javne ličnosti putem TV i radio spotova objašnjavaju prednosti evropske integracije i šta ujedinjena Evropa znači njima i Nemačkoj. Kampanja je odgovor na evroskeptcizam koji raste pod teretom ekonomske i političke krize EU. I nemačka kancelarka Angela MERKEL uključila se u kampanju: „Usred svih ovih kontroverzi ne smemo zaboraviti jedno. Evropa nije samo stvar glave već i stvar srca. Evropa je naša budućnost“, istakla je Merkelova u poruci objavljenoj na sajtu kampanje.
___________________________________________________
JUL 2012
Predsednik Demetris HRISTOFIAS (65) preuzeo je u ime Kipra šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske unije 1. jula 2012, čiji će prioriteti biti „Evropa – efikasnija i održivija, sa ekonomijom rasta i boljim performansama, važnija svojim građanima kroz veću solidarnost i društvenu inkluziju, te jača u svetu i bliža svojim susedima“. Predsednik HRISTOFIAS pobedio je na predsedničkim izborima 2008, kao lider levičarske pro-komunističke Napredne partije radnog naroda, koja ima dva poslanika u Evropskom parlamentu i pripada političkoj grupi Evropska ujedinjena levica/Nordijska zelena levica. Nakon izbora na funkciju rekao je da je rešenje kiparskog problema najvažniji prioritet njegove vlade.
___________________________________________________
JUN 2012
Predsednik Evropskog saveta Herman VAN ROMPEJ predstavio je izveštaj „Ka istinskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji“, koji je napravljen u saradnji sa predsednikom Evropske komisije, predsednikom Evropske centralne banke i predsednikom Evrogrupe. Desetogodišnji plan daljeg razvitka EU predstavlja viziju nastavka procesa evropske integracije. Planom je predviđeno uspostavljanje jedinstvenog trezora koji bi imao ovlašćenja nad nacionalnim budžetima, ograničenje javnog duga država članica, istraživanje mogućnosti za uvođenje evroobveznica, uspostavljanje bankarske unije sa jedinstvenim nadzorom nad bankama i zajedničkom šemom osiguranja depozita, zajednička politika zapošljavanja i poreska politika, te jačanje demokratskog legitimiteta kroz jačanje uloge Evropskog i nacionalnih parlamenata.
___________________________________________________
MAJ 2012
Fransoa OLAND (58) je 6. maja izabran za 24. predsednika Fransuske, a stupio je na dužnost 15. maja. Poslednji put socijalistički kandidat, tada Fransoa MITERAN, izabran je davne 1988. Oland je drugi socijalistički predsednik francuske Pete republike, uspostavljene 1958. Obećao je da će pregovarati o novom francusko-nemačkom partnerstvu kako bi ojačao osovinu Evropske unije, ali i ponovno pregovaranje fiskalnog pakta za članice EU. Poručio je da reč „rast” ne sme ostati tek kozmetički dodatak politici štednje. Nije izvesno da će „Merkoland“ dobro funkcionisati.
___________________________________________________
APRIL 2012
Na zajedničkom sastanku Unije evropskih federalista (UEF) i Mladih evropskih federalista (JEF) u Luvenu (Belgija), koji je održan 21. i 22. aprila, usvojena je zajednička izjava predsednika dve organizacije, Endrju Dafa i Polin Žesan. Zajedničkom izjavom se zahteva sprovođenje evropskog razvojnog plana i izrada plana za lansiranje evropskog ustavnog projekta pre izbora za Evropski parlament 2014. Organizacije će se posvetiti okupljanju pro-federalističkih organizacija Evrope u široku evropsku koaliciju za program: Federalna unija odmah!
___________________________________________________
MART 2012
Srbija je 2. marta 2012. dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Bila je jedna od najsporijih zemalja u procesu pridruživanja EU. Izrada Studije o izvodljivosti počela je jula 2001, a okončana tek aprila 2005. Oktobra 2005. počeli su pregovori o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je potpisan tek 29. aprila 2008. i istovremeno blokiran. „Odmrznut“ je za ratifikaciju 7. decembra 2009, nakon čega Srbija istog meseca i formalno podnosi molbu za članstvo u EU. Sada počinje proces pristupanja EU, odnosno reforme u Srbiji kroz 35 pregovaračkih poglavlja. Srećno nam bilo!
___________________________________________________
FEBRUAR 2012
Martin ŠULC (56) novi je predsednik Evropskog parlamenta. Izabran je 17. januara zamenivši Jiržija Buzeka i ostaće predsednik do kraja mandata ovog saziva EP 2014. Kao kandidat nemačkih socijal-demokrata član je EP od 1994, unutar političke grupe Napredni savez socijalista i demokrata. „Prvi put od osnivanja raspad EU je realistična mogućnost“, upozorio je novi predsednik EP u svom govoru nakon izbora. Rekao je i da neće biti „pokoran predsednik“ već onaj „koji će učiniti sve u svojoj moći da povrati izgubljenu javnu podršku“.
___________________________________________________
JANUAR 2012
Premijerka Hele TORNING-ŠMIT (45) preuzela je u ime Danske šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske unije 1. januara 2012, čiji će prioriteti biti „odgovorna, dinamična, zelena i bezbedna Evropa“. Sadašnja premijerka bila je članica Evropskog parlamenta (MEP) od 1999-2004. 2005. postaje liderka danskih Socijal-demokrata i poslanica u parlamentu. Nakon pobede na parlamentarnim izborima septembra 2011, danska kraljica Margareta II postavlja je na premijersku funkciju. Prva je žena na toj funkciji u svojoj zemlji.
evroFEDERALIST 