San Evropa i java Srbija

10. decembar 2011. | Marko VUJAČIĆ

Srbi su imali neke snove posle pada Miloševića. Ovog decembra 2011. još jednom smo videli da su to bili snovi pusti. Srbi danas imaju samo ogorčenje. Frustracija građana, najčešće primitivna, dostiže razmere koje pristojan čovek ne može da izdrži. Kao i uvek, potražen je spas u gunđanju prema celom belom svetu i naravno, nacionalizmu. Kada kažem svetu, mislim na Zapad. Žao mi je, ja nisam otkrio bolji svet. To je svet kakav smo želeli za Srbiju.

Sistem nedemokratske korumpirane zemlje poput Rusije, ili partijske diktature poput Kine, Srbija uvek može imati. Istorijski to je bila mnogo više nego što je pokušavala da biva demokratija. Ti sistemi nisu uzor. Oni su samo strast za Srbe koja eksplodira kada Rusija ili Kina učine nešto što iznervira Zapad. Srbi bi voleli da i oni to mogu, ali u današnje vreme obično brzo podviju rep.

Razularili su se pričaoci skaski o dostojanstvu i nesavijanju, o neizbežnom Ustavu i teritorijalnom integritetu. Buka dvojca novopolitičkih brbljatora i nekoliko zajedljivih političara zaudara. U apokaliptičkom transu, mediji i javnost sa uzbuđenjem čekaju konačnu objavu kraja Evrope. Šta ćemo tamo, lamentira pitanje u čađavom vazduhu. Dinar je, kažu, najbolja valuta u Evropi. Zaista boli šta se sve može pročitati u medijima oslobođenim od pravopisnih stega. Ništa drugo do tradicionalna dvovekovna kaljuga srpske političke scene i palanačka odvratnost binarnih podela. Srbija, ta velika mesna zajednica.

U trenutku kada Hrvatska postaje članica EU, ministar spoljnih poslova bez crvenila izjavljuje kako EU nije do proširenja, kako u EU imaju druge prioritete. U otužnom obraćanju naciji nakon odbijanja kandidature, uz uvežbanu odlučnost i posvećenost, predsednik nam je obećao da ćemo sizifovski nastaviti da guramo kosovski kamen uz evropsko brdo. Neće odustati, kazao je. Nema promene politike, dodao je.

Predsednik i njegov Ministar imaju vremena za guranje kamena. Dok Srbija fizički nestaje sa mape i biloški odumire, dok se svake godine ugase svetla po jednog grada od preko 30.000 ljudi. Samo danas nestalo je stotinu ljudi u Srbiji. Sutra će još toliko, pa preksutra još toliko…

U grotesknom obrazloženju svoje kvazi-ostavke, potpredsednik Vlade ovaj put je glumio Kalimera. Nepravda pa to ti je, kazao nam je. Formalnom premijeru srce je umalo prepuklo videvši tužnog Potpredsednika kako iz Brisela čita ostavku sa ceduljčeta. Izjavio je hitro da će tražiti od Potpredsednika da povuče ostavku, jer je inače bio odličan. Ne seća se premijer Potpredsednikovih reči.

Ćaskanja radi da pomenemo, 11. juna 2008. prilikom posete Briselu, u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Evropskog parlamenta, Potpredsednik je izjavio sledeće:  „Naš cilj je da Srbija do kraja 2008. dobije status kandidata za članstvo u EU. Srbija će bez ikakve političke privilegije tada biti viđena kao ubedljiv kandidat za ulazak u članstvo EU do kraja 2012. Hoćemo li tada ući u članstvo, zavisiće od odluka zemalja-članica i Evropske komisije, ali Srbija će biti spremna.“ Tako je govorio Potpredsednik.

Srbija je od tada doživela potpuni slom svoje kosovske politike, za koju su federalisti i mnogi drugi upozoravali da je neostvariva, a sada je na ivici sloma evropske. Da li sam naivan ako mislim da ostavke treba da pljušte?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s