Arhive kategorija: Proširenje EU

Potraga za državnikom

zile - CopyPiše: Nikola M. ŽIVKOVIĆ

Tokom svog uvodnog izlaganja na konferenciji „Evropa, Nemačka, Srbija – na koji način nas spaja Konrad Adenauer?“ izložio sam tri teze koje se odnose na značaj Adenauera.*

Konrad Adenauer – državnik

Prva teza određuje da se uspeh jednog političkog projekta i političkog delovanja, može vrednovati prema postojanosti i prepoznatljivosti njegovih pozitivnih posledica. Upravo je ova teza bila jedan od polaznih motiva interesovanja o Konradu Adenaueru, jer skoro 50 godina nakon što je Adenauer napustio mesto kancelara Nemačke, njegovi uspesi su i dalje prepoznatljivi i postojani. Njegovo političko nasleđe duboko je utkano u temelje moderne Nemačke i Evrope, a danas u određenoj meri ugroženo.

Pod uspehom političkog projekta Adenauera podrazumevam sledeće: na unutrašnjem planu, Adenauer je predvodio rekonstrukciju uništene i poražene zemlje u skoro svakom aspektu – društvenom, političkom i ekonomskom. Sa svojim najbližim saradnicima transformisao je nemačku privredu u vodeću industrijsku silu, pozicionirajući je na treće mesto u svetu. Izgrađen je politički sistem zasnovan na vladavini prava, građanskim pravima i slobodama, otklanjajući sve dileme o demokratičnosti nemačkog društva. Istovremeno, na planu spoljne politike, politikom pomirenja, dijaloga i doslednom politikom svrstavnja vodio je zemlju od potpune političke izolacije do pozicije ravnopravnog aktera među zemljama zapadne civilizacije. Proces evropskih integracija, praćen politkom pomirenja i izgradnje poverenja, pre svega sa Francuskom, uz jak oslonac na SAD kao primarnog partnera činili su osnovu spoljnopolitičke agende Adenauerove vlade i vodili su Nemačku, ne samo ka brzom povratku suvereniteta, već i ka značajnom mestu u međunarodnoj politici.

Nastavite sa čitanjem

UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Nastavite sa čitanjem

Evropske integracije u susedstvu

Evropski federalisti toplo su pozdravili kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Reagujući na odluku Saveta Evropske unije, predsednik Unije evropskih federalista Endrju Daf (Andrew Duff) pozdravio je napredak kada su u pitanju Srbija i Kosovo: „Uprkos tome kako nekom može izgledati, Evropa se nastavlja!“, istakao je Daf. evroFEDERALIST za čitaoce pravi presek stanja evropskih integracija u susedstvu.

Nastavite sa čitanjem

Zoran Đinđić (1952-2003): Evropa je nekompletna bez Balkana

11. mart 1998. | Zoran ĐINĐIĆ

(*predavanje održano na Univerzitetu u Bonu – Centru za studije evropske integracije (ZEI – Zentrum für Europäische Integrationsforschung))

Na Balkanu postoji gorka šala koja glasi: Uzmi najmračniju od svih svoji prognoza  i možeš biti  siguran da će se ostvariti. Nije nikakav problem kod nas biti prorok ako si samo dovoljno pesimistički raspoložen. Nažalost, i neke od mojih  prognoza  o budućnosti nacije su se ostvarile. Ali, ja se nadam da vreme pesimističkih prognoza leži za nama i da će i naša zemlja pronaći put za Evropu.

U ovom regionu, već stolećima, bavimo se  problemom  integracije koji je u ovom  veku opšti problem južne Evrope : Problem dezintegracije, pokretačka snaga koja  je uticala ne samo na političke već i na religijske, ekonomske i ostale razvoje. Do sredine 20. veka na ovom prostoru je bilo više carstava – što je veoma specifično za savremenu Evropu – nadnacionalna carstva koja nisu stvorena kao nacionalne države:  tursko carstvo i  carska i kraljevska monarhija. U ovim carstvima bilo je unutrašnjih napetosti i njihov raspad dolazi od ovih napetosti. Moglo bi se satima razgovarati o ovim carstvima, o odnosu između većina i manjina, o nacionalnostima,  o protivrečnim mentalitetima etičkih grupa koje su se osećale istovremeno kao većina i kao manjina i koje su posedovale kako aroganciju većine tako i osobine defavorizovanih manjina koje ne poznaju spremnost za kompromis. U ovom regionu imamo i sada naroda koji se osećaju kao većinski i deluju kao većina  tj. imperijalno, i sa pravom da čine šta hoće, ali istovremeno i da se vide kao manjina tj. defavorizovani, ugroženi, spolja pritisnuti. Teško je za to pronaći formu zajedničkog života. Trebalo bi mnogo vremena za detaljan razgovor o istoriji ovog mentaliteta.

Nastavite sa čitanjem

Kako razumeti promene u Hrvatskoj?

Koliko često smo se čitajući istorijske knjige i tekstove, slušajući predavanja zapitali kako je bilo živeti momente kriza, pada i uspona civilizacija, ratova i velikih odluka čije su posledice i danas prisutne. Da li su ljudi razumeli i bili svesni istorijskog značaja tih trenutaka, da li su se i koliko njihovi svakodnevni životi menjali, čemu su se nadali ili u šta su verovali?

Godina 2011. će naći posebno mesto u istorijskim i  politikološkim udžbenicima. Iz meseca u mesec su se dešavale promene, vesti je bilo gotovo nemoguće ispratiti i razviti dublje razumevanje, a predviđanje je postalo nezahvalno. Ipak, kako će ova godina biti označena, pozitivno ili negativno, zavisi od toga kakvi će biti rezultati promena i odluka kojima smo mi bili savremenici – npr. rezultati izbora u post-revolucionarnim zemljama Arapskog proleća, ili budući izgled Evropske unije.

Nastavite sa čitanjem

Daf za Radio Slobodna Evropa: Srbija je ključni igrač

Brisel, 13. oktobar 2011. – Povodom pozitivnog mišljenja Evropske komisije za dodeljivanje statusa zvaničnog kandidata za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, predsednik Unije evropskih federalista i član Evropskog parlamenta Endrju Daf (Andrew Duff) dao je izjavu za Radio Slobodna Evropa:

– To je doduše tek prva deonica putovanja koje i za Srbiju i za Evropsku uniju može biti veoma dugačko, ali verujem da je u integraciji Zapadnog Balkana Srbija ključni igrač i ako Srbija ne bude istrajala u svom opredeljenju da se pridruži Uniji, mogu se lako ugasiti šanse da će drugi u regionu to uspeti – rekao je Daf.

Nastavite sa čitanjem

Kandidatura i datum pregovora najvažniji posao Srbije

Beograd, 12. oktobar 2011 – Dobijanje kandidature i datuma za početak pregovora o članstvu najvažniji državni posao, stav je Unije evropskih federalista Srbija (UEF Srbija).

„Ne postoje Kina i Kambodža, Putinove evroazijske zajednice, sever Kosova, barikade ili crvene linije, koje bi u ovom trenutku bile važniji prioritet. Evropa treba da bude jedini stub unutrašnje i spoljne politike Srbije“, navodi se u saopštenju srpskih federalista.

Nastavite sa čitanjem