Rezolucija „Federalna unija odmah“

Usvojena na sastanku Federalnog komiteta UEF-a 13. novembra 2011.

S obzirom:

A. Da je kohezija i stabilnost evrozone neophodan preduslov za ekonomski oporavak Evrope,

B. Da su ograničenja postojećeg sistema evropske ekonomske i monetarne unije sada očigledna, kao i slabost javnog legitimiteta institucija EU,

C. Da su napori Evropskog saveta da koordinira nacionalne ekonomske politike, uvek odlučujući po principu jednoglasnosti, bili nedovoljni da povrate poverenje u tržište i demokratiju,

D. Da Unija i dalje čeka afirmisanje na svetskoj sceni,

E. Da je deset godina nakon Deklaracije iz Lakena naredna velika reforma ugovora EU sada neizbežna u nameri da se upravljanje Unijom prilagodi trenutnim i budućim izazovima,

Zbog toga:

1. Prima na znanje ishod sastanaka Evropskog saveta i Evro-samita od 26. oktobra; pozdravlja značajne napore učinjene da se podupre Grčka u okviru evrozone i da se obaveže italijanska vlada da se ozbiljno suoči sa strukturnim reformama sopstvene ekonomije; naglašava da je brzo sprovođenje odluke donete na sastancima od vitalnog značaja za izbegavanje dalje eskalacije krize suverenog duga;

2. Pozdravlja ‘paket šest mera’ o ekonomskom upravljanju koji uvodi Evropski semestar i ojačava Pakt za stabilnost i rast; željno iščekuje naredni program zakonadavnih inicijativa Komisije koji će ojačati nadzor i disciplinu nacionalnih ekonomskih i fiskalnih politika, kao i konsolidaciju međunarodnog predstavljanja evrozone;

3. Insistira da je, kao dodatak smanjenju nacionalnog duga, za oporavak evropske ekonomije potreban snažan i obuhvatan plan EU za rast i razvoj; pozdravlja kao prvi korak rano pokretanje projektnih obveznica usmerenih na investicije EU u inovacije, posebno u oblasti energetike;

4. Naglašava značaj završetka jedinstvenog tržišta u svim elementima do kraja 2012, i potvrđuje značaj kombinovanja jače integracije evrozone sa održavanjem koherentnog jedinstvenog tržišta širom Unije; odupreće se, zbog toga, pokušajima Velike Britanije da ‘povrati’ delove radnog prava EU;

5. Pozdravlja unapređenje pozicije komesara zaduženog za ekonomske i monetarne poslove u novog potpredsednika Komisije sa neposrednom ulogom u upravljanju političkom ekonomijom evra;

Finansijska reforma

6. Prima na znanje odluku da se višestruko poveća veličina Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS); poziva da se stvaranje Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) pomeri unapred za 2012. i da se transformiše u istinski ugovorni instrument, sa ponderisanim glasovima koji odražavaju ekonomsku snagu, kao preteču stalnog Evropskog monetarnog fonda;

7. Poziva na povećane napore za smanjenje javnih deficita u cilju utiranja puta prema naprednoj komunitarizaciji suverenog duga u evrozoni na nivou od 60 procenata BDP-a, kao što je predviđeno Ugovorom iz Mastrihta; željno iščekuje predlog Komisije o ‘stabilizacionim’ evroobveznicama;

8. Insistira na uvođenju čvršćih mera za borbu protiv utaje poreza na nivou cele EU;

9. Pozdravila bi takođe napredak prema uvođenju zajedničke konsolidovane korporativne poreske osnovice;

10. Zahteva temeljitu reformu finansijskog sistema EU kako bi se omogućilo preoblikovanje i proširenje budžeta radi obezbeđivanja evropskih javnih dobara plaćenih iz stvarnih autonomnih izvora prihoda koji bi direktnije povezali troškove EU sa građaninom – poreskim obveznikom.

11. Podržava predlog Evropske komisije za uvođenje novih evropskih poreza kao delova reformisanog sistema sopstvenih resursa, uključujući porez na finansijske transakcije;   12. Insistira da, na kraju prelaznog perioda, takav reformisani finansijski sistem mora zameniti nacionalne doprinose zasnovane na BND-u istovremeno dovodeći velike ekonomije obima i troškovnu efikasnost na nivo EU, kao i smanjenju kontraproduktivne političke podele između neto davalaca i neto primalaca;

13. U ovom smislu, poziva na napuštanje jednoglasnosti u Savetu pri odlučivanju o reviziji Višegodišnjeg finansijskog okvira i o svim pitanjima oporezivanja, uključujući reformu sopstvenih prihoda;

Ekonomska vlada  

14. Poziva Komisiju da inicira dubinsku debatu o onome što se može učiniti za stabilizaciju evrozone u okviru postojećih ugovora koristeći koliko je god moguće odredbe o pojačanoj saradnji prema kojoj grupa država može uspostaviti mehanizam finansijske solidarnosti;

15. Primećuje da solidarnost među poreskim obveznicima širom evrozone zahteva da EU ostvari ubrzan napredak prema fiskalnoj uniji u smeru efikasne federalne ekonomske vlade sa jasnim strukturama za donošenje odluka i mehanizmima za nametanje obavezujućih mera državama članicama koje ne sprovode ekonomsku i fiskalnu politiku EU;

16. Primećuje da će ovakva fiskalna unija i federalna ekonomska vlada morati da zasluži veći osećaj javnog legitimiteta nego što ga institucije EU sada uživaju; da je u povećanoj ulozi za Evropski parlament suština, i da u pojedinim posebnim okolnostima oni poslanici koji su izabrani u državama koje su usvojile evro treba da imaju veća zakonodavna ovlašćenja u pitanjima specifičnim za evrozonu;

Izmena ugovora  

17. Primećuje sa žaljenjem to što će predsednik Evropskog saveta, u saradnji sa predsednikom Komisije i Evrogrupe, predstaviti predloge samo za ‘ograničenu izmenu ugovora’ na decembarskom sastanku Evropskog saveta, koji bi trebalo da se finalizuju do marta;

18. Poziva na najšire moguće konsultacije o ciljevima, opsegu i vremenskom okviru za amandmane na ugovor; poziva Evropski parlament da insistira na sazivanju novog ustavnog Konventa, tokom prve polovine 2012, na kome be se agenda ekonomske vlade proširila tako da obuhvati šira pitanja političkog legitimiteta;

19. Pozdravlja napore Parlamenta da napravi pan-evropsku izbornu jedinicu za izbore određenih poslanika sa transnacionalnih lista odabranih i podržanih od strane Evropskih političkih partija; poziva da se ova stvar uključi u agendu Konventa;

20. Primećuje da bilo koja izmena ugovora mora da se dogovori jednoglasnošću svih država članica Unije; insistira, ipak, da Konvent treba da se dogovori o izmeni odredaba o ratifikaciji ugovora tako da novi ugovor može stupiti na snagu onda kada ga četiri petine država ratifikuje u skladu sa svojim ustavnim odredbama;

21. Zahteva da se Konvent uključi u duboku debatu o ustavnoj budućnosti Evrope koja mora u celini objasniti strukturu fiskalne unije i federalne ekonomske vlade, dok se bavi putevima i sredstvima za obezbeđivanje brojnih formi diferencirane integracije, uključujući ulogu Unije u svom susedstvu;

22. Predlaže takođe da se stvori nova kategorija pridruženog članstva, kako bi se osigurala bilo koja postojeća država članica koja odabere da ne napravi federalni iskorak potreban i zahtevan od njenih partnera;

Federalni momenat  

23. Upozorava, ipak, da ukoliko se pokaže nemogućim da se dobije saglasnost svih država članica o izmeni ugovora u ovim pravcima, treba napraviti predloge za federalnu uniju koja bi se uspostavila između grupe država jezgra;

24. Poziva na svaki napor da se mobiliše javno mnjenje u prilog evropskog „Nju Dila“, uključujući upotrebu Evropske građanske inicijative za podršku stvarnog transfera moći sa nacionalnog na evropske nivoe u oblastima poreza, budžeta, ekonomske politike i spoljne i bezbednosne politike;

25. Obavezuje Uniju evropskih federalista da vodi kampanju na svim nivoima za „Federalnu uniju odmah“ u cilju ubeđivaja javnog mnenja u neophodnost reformi za postizanje cilja ujedinjene demokratske Evrope.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s