Mesečne arhive: mart 2012

Evropski parlament o predsedničkim izborima u Rusiji

U četvrtak 15.marta u Strazburu je usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o rezultatima predsedničkih izbora u Rusiji. U rezoluciji je, u skladu sa preliminarnim zaključcima OEBS/ODIHR i posmatrača Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, istaknuto da je izborni proces protekao sa bitnim nedostacima, a da su sami ruski građani imali nedovoljnu slobodu izbora.

Evropski parlament je osudio propuste i nepravilnosti u pripremi i sprovođenju predsedničkih izbora u Rusiji i istovremeno pozvao Vladimira Putina da ublaži retoriku protiv demonstranata i pokrene s njima „iskren dijalog“. Članovi EP su takođe izrazili zabrinutost zbog stanja ljudskih prava, demokratskih načela i izbornih pravila i procedura u Rusiji. Posebno su zabrinuti što su glasači na tim izborima imali ograničen izbor i traže analizu svih nepravilnosti kako bi se osnažila demokratska pravila za buduće izbore.

Nastavite sa čitanjem

Evropska građanska inicijativa od aprila 2012.

Od 1. aprila 2012. godine stupa na snagu nova odredba o Evropskoj građanskoj inicijativi (European Citizen Initiative – ECI) u Evropskoj uniji, prvom transnacionalnom instrumentu neposredne demokratije.

Jedna od najznačajnijih institucionalnih novina omogućena Lisabonskim sporazumom jeste upravo pokretanje ECI: „Inicijativu Komisiji može podneti ne manje od milion građana/ki koji su državljani znatnog broja država članica, i tim putem tražiti od Komisije da u okviru svojih nadležnosti napravi odgovarajući predlog u vezi sa pitanjem za koje građani/ke smatraju da je neophodno donošenje pravnog akta kako bi se primenili Ugovori“. Odnosno, Evropska građanska inicijativa omogućava da milion građana/ki EU iz najmanje sedam zemalja članica postavi zahtev Evropskoj komisiji (EK) da pripremi i predloži zakon u bilo kojem od područja u kojima je EU nadležna.

Nastavite sa čitanjem

Evropske integracije u susedstvu

Evropski federalisti toplo su pozdravili kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Reagujući na odluku Saveta Evropske unije, predsednik Unije evropskih federalista Endrju Daf (Andrew Duff) pozdravio je napredak kada su u pitanju Srbija i Kosovo: „Uprkos tome kako nekom može izgledati, Evropa se nastavlja!“, istakao je Daf. evroFEDERALIST za čitaoce pravi presek stanja evropskih integracija u susedstvu.

Nastavite sa čitanjem

Martovske ide – šta je novo pod evropskim nebom?

Da li je najgore prošlo ili najgore tek treba da se desi? Evropski lideri nisu zaista mogli da se dogovore o tome kako da se odgovori na ovo pitanje.

Da, najgore je završeno, rekao je Sarkozi, ali bi se moglo ispostaviti da je ovo poslednji Evropski savet na kome on učestvuje kao šef države. Sa manje od dva meseca pre prvog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, verovatno je želeo i da pokaže glasačima da se njegov naporan rad na evropskoj sceni isplatio. Strategija koju su on i njegove kolege izabrale za dobitnu počela je da „daje plodove“. To je, istakao je Sarkozi, prvi Evropski savet od avgusta 2011. godine koji je imao normalan program.

Nastavite sa čitanjem

Zoran Đinđić (1952-2003): Evropa je nekompletna bez Balkana

11. mart 1998. | Zoran ĐINĐIĆ

(*predavanje održano na Univerzitetu u Bonu – Centru za studije evropske integracije (ZEI – Zentrum für Europäische Integrationsforschung))

Na Balkanu postoji gorka šala koja glasi: Uzmi najmračniju od svih svoji prognoza  i možeš biti  siguran da će se ostvariti. Nije nikakav problem kod nas biti prorok ako si samo dovoljno pesimistički raspoložen. Nažalost, i neke od mojih  prognoza  o budućnosti nacije su se ostvarile. Ali, ja se nadam da vreme pesimističkih prognoza leži za nama i da će i naša zemlja pronaći put za Evropu.

U ovom regionu, već stolećima, bavimo se  problemom  integracije koji je u ovom  veku opšti problem južne Evrope : Problem dezintegracije, pokretačka snaga koja  je uticala ne samo na političke već i na religijske, ekonomske i ostale razvoje. Do sredine 20. veka na ovom prostoru je bilo više carstava – što je veoma specifično za savremenu Evropu – nadnacionalna carstva koja nisu stvorena kao nacionalne države:  tursko carstvo i  carska i kraljevska monarhija. U ovim carstvima bilo je unutrašnjih napetosti i njihov raspad dolazi od ovih napetosti. Moglo bi se satima razgovarati o ovim carstvima, o odnosu između većina i manjina, o nacionalnostima,  o protivrečnim mentalitetima etičkih grupa koje su se osećale istovremeno kao većina i kao manjina i koje su posedovale kako aroganciju većine tako i osobine defavorizovanih manjina koje ne poznaju spremnost za kompromis. U ovom regionu imamo i sada naroda koji se osećaju kao većinski i deluju kao većina  tj. imperijalno, i sa pravom da čine šta hoće, ali istovremeno i da se vide kao manjina tj. defavorizovani, ugroženi, spolja pritisnuti. Teško je za to pronaći formu zajedničkog života. Trebalo bi mnogo vremena za detaljan razgovor o istoriji ovog mentaliteta.

Nastavite sa čitanjem