Novac kao simbol Evrope

16. januar 2012. | Marko VUJAČIĆ

Početkom 2012. obeleženo je 10 godina od puštanja u opticaj novčanica i kovanica evra. Tog 1. januara 2002. je nova valuta, nakon tri godine u platnom prometu, i fizički zamenila u opticaju 11 nacionalnih valuta, plus tri koje nisu formalno bile deo EU (u Monaku, San Marinu i Vatikanu).

Ove 2012. nije bilo prevelike pompe. Kao što je praksa, izdat je komemorativni novčić da obeleži jubilej, čije je idejno rešenje dao austrijski grafički dizajner Helmut Andekslinger, pobedivši na javnom konkursu glasovima Evropljana. Sada je već uobičajeno da jednom godišnje neka od zemalja evrozone odabere neki događaj koji želi da ostane upamćen, to se iskuje u kovanice od dva evra i pusti u opticaj. Prvi takav novčić izdat je 2004, sa motivom Olimpijskih igara u Grčkoj.

Međutim, pre petnaestak godina, kada je odluka o uvođenju evra kao zajedničke valute za zemlje Evropske unije već bila doneta, vodile su se žive rasprave o tome šta bi trebalo da bude odslikano na njegovim novčanicama. Da li su to spomenici, da li su to važne ličnosti iz njene bogate (i ne uvek slavne) istorije, da li bi to trebalo da budu neki drugi simboli, koji su to simboli, šta bi oni trebalo da simbolizuju, sve su to pitanja koja su tada otvarana. Nijedno rešenje nije moglo zadovoljiti sve, ali i danas mnogima nije jasno zbog čega se na novčanicama evra nalaze slike građevina, i to nepostojećih, a ne portreti ličnosti koje su odigrale značajnu ulogu u istoriji evropske integracije. Takvih je, bez sumnje, bilo.

Ta debata svakako nije bila sudbonosno važna za suštinu, značaj ili sudbinu evra, o kojoj se tokom 2011. toliko mnogo govorilo, ali je jasno ukazivala da novac za građane nikada nije predstavljao samo sredstvo plaćanja, već da je novac imao i nematerijalnu, emotivnu, pa i duhovnu vrednost. I to ne samo onu koja se ogleda u ljubavi prema novcu, već onu vrednost koja putem novca, portreta, slika i spomenika na novčanicama i kovanicama, prokazuje i identitet, osećaj pripadnosti građana nekom entitetu. Tradicionalno to je bila nacionalna država, ali se sa počecima evropske integracije pedesetih godina prošlog veka, stvaranjem Evropske unije, pa kasnije i uvođenjem evra, počela menjati i takva vrsta isključivo nacionalne identifikacije.

Jedan od snažnih argumenata koje protivnici evra u Velikoj Britaniji i danas koriste jeste taj da je funta sterlinga između ostalog i deo britanskog identiteta, deo tradicije, deo suvereniteta, a da se tih vrednosti nijedan Britanac ne bi trebalo lako da odriče. Racionalna kalkulacija troškova i dobiti prilikom opredeljivanja za ili protiv evra nije u javnosti igrala primarnu ulogu.

Istine radi, javnost i nije igrala značajniju ulogu prilikom odlučivanja o tome da li da se uvede evro i ukinu dotašnje nacionalne valute u državama koje su se krajem ’90-ih na taj korak odlučivale, ili koje se još uvek na taj korak odlučuju. To su umesto građana učinile vlade. Deo rasprave o identitetu za njih nije bio primaran, već su se radije opredeljivali vođeni ekonomskim, ali i političkim razlozima. Ali one rasprave koje smo pomenuli na početku ovog teksta, u osnovi su upravo o identitetu, o tome šta jesu ili nisu simboli Evrope.

Simboli u svakodnevnom životu uvek igraju značajnu ulogu. U jeziku, poimanju sveta, kulturi, politici. Pa i u ovom slučaju prilikom odlučivanja o tome šta će se naći na novčanicama zajedničke valute, simbolika je odigrala ključnu ulogu. Na novčanicama evra nisu se našle tek bilo kakve građevine, već sve od reda sadrže prozore i prolaze na prednjoj strani, što simbolizuje duh otvorenosti i saradnje u EU, dok su na poleđini novčanica slike mostova, koji su u osnovi uvek simbolizovali veze, komunikaciju među narodima Evrope, ali i komunikaciju između Evrope i ostatka sveta. Mostovi, pisao je jugoslovenski književnik i nobelovac Ivo Andrić, „pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.“ Oni simbolizuju „večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka“, kaže Andrić.

Građevine na novčanicama evra takođe prikazuju različite arhitektonske stilove, koji su bili dominantni o određenim istorijskim razdobljima istorije Evrope, tako simbolizujući njeno bogato nasleđe. Tako novčanica od 5€ predstavlja klasični arhitektonski stil, 10€ romaneskni, 20€ gotički, 50€ renesansni, 100€ barok i rokoko, 200€ doba gvožđa i stakla, a 500€ modernizam XX veka. Iako simbolika na novčanicama evra pokazuje želju autora Roberta Kaline, austrijskog grafičkog umetnika, da dizajnom pronađe simbole koji će ne samo inspirisati idealizam o budućnosti već i povući Evropljane ka zajedništvu, koji će biti vođeni potrebom da se naglasi evropski identitet iznad nacionalnih pripadnosti, njegov zadatak je, kako sam svedoči, istovremeno bio da ukloni sve tragove bilo kog prepoznatljivog spomenika ili heroja kojim bi se rizikovalo davanje većeg značaja jednoj u odnosu na drugu evropsku državu. U jednoj izjavi za Internešnel Herald Tribjun (International Herald Trubune) 2001, Robert Kalina objašnjava da je osnovna ideja vodilja bila „da se stvori osećanje zajedništva, pripadanja… Radio sam naporno kako bi i neki Italijan ili neki Francuz mogli da pogledaju u gotske prozore na dvadesetici i kažu, ‘To bi moglo biti ovde u Francuskoj’, ili, ‘To bi moglo biti ovde u Italiji’. Bilo je veoma teško svaku načiniti univerzalnom.“

Rezultat ovih napora bilo je usvajanje rešenja za izgled novčanica na decembarskom sastanku Evropskog saveta 1996. u Dablinu, koje su u velikoj meri apstraktne i u potpunosti bezlične. Sadrže za Evropu važnu simboliku, ali je građani u velikoj meri ne prepoznaju, ili nisu u stanju da se identifikuju s njom. Možda bi situacija bila drugačija da su na novčanicama osvanuli ljudi koji su svoje živote i karijere posvetili stvaranju ujedinjene Evrope. Odmah pada na pamet bar nekoliko: Žan Mone, Rober Šuman, Konrad Adenauer… Mogao se na novčanicama naći i Altjero Spineli, otac evropskog federalizma i kum Evropske unije.

Većina će se najverovatnije složiti da ova debata i nije u današnje vreme toliko važna. Mnogo ozbiljniji problemi opterećuju evro od onoga šta je naslikano na njegovim novčanicama. Ko posmatra proces dan za danom čitajući panična predskazanja o evropskoj apokalipsi, svakako će verovati da je ta debata nevažna. Ovom autoru se ipak čini da nije. Ne toliko zbog likova ili motiva na novčanicama, koliko zbog toga što je evro postao spoljni simbol Evrope, tačka prepoznavanja Evrope kao entiteta, jedan od najvećih dostignuća regionalnih udruživanja ikada. Uspeh ili sunovrat Evrope, percepcija o Evropi, zavisi i od toga koliko smo spremni da razumemo i prenosimo svrhu evropskog ujedinjenja s kolena na koleno, kao nekada epsku poeziju, a to ne možemo bez razumevanja filozofskog i istorijskog racionala tog projekta. Simboli stoga jesu važni. Njih se ne odriče kada počne prva oluja.

One response to “Novac kao simbol Evrope

  1. Povratni ping: Deset godina evra u opticaju | evroFEDERALIST

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s