Arhive oznaka: fiskalna unija

UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Nastavite sa čitanjem

Fiskalni pakt bez Velike Britanije i Češke

Lideri zemalja EU sastali su se 30. januara u Briselu da bi usvojili tekst ugovora o fiskalnoj disciplini  koji će početkom marta potpisati 25 zemalja članica, tj. sve osim Velike Britanije i Češke. Britanija je još u decembru odustala od učešća u daljim pregovorima o fiskalnoj disciplini, ali je britanski premijer izjavio da će njegova vlada „posegnuti za ovim merama ukoliko to bude od interesa za Veliku Britaniju“. Predstavnici Češke su nakon više od 7 sati rasprave odlučili da se vrate u Prag na konsultacije, zbog „određenih ustavnih prepreka“, mada neki izvori navode i mogućnost da se o postignutom sporazumu građani izjasne na referendumu.

U okviru fiskalnog pakta zemlje potpisnice se obavezuju da će voditi uravnoteženu fiskalnu politiku, zaustaviti rast dugova i postepeno ih smanjivati. Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod 3% BDP-a, a zemlje koje probiju taj plafon ne samo što ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu da budu tužene pred Evropskim sudom pravde zbog probijanja budžetskog deficita. Naime, Pakt predviđa da ukoliko neka zemlja prekrši dogovorena pravila, može se automatski naći ispred ESP, pošto Komisija utvrdi kršenje, ili barem jedna zemlja podigne optužnicu.

Nastavite sa čitanjem

Šta sadrži dogovor o fiskalnoj uniji?

Minuli samit šefova država i vlada zemalja članica Evropske unije koji je održan u Briselu 8 i 9. decembra 2011. godine još jednom je potvrdio nepisano pravilo istorije razvoja evropske integracije – kriza jača evropsku ideju.

Činjenica jeste da Evropska unija prvi put u svojoj istoriji nije uspela da postigne kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo sve članice i da je Velika Britanija ostala van sporazuma,  ali vremena za gubljenje nije bilo. Dalje širenje razmera dužničke krize unutar evrozone, kao i potreba za daljom političkom integracijom EU zahtevala je hitnu odluku. Tako je rezultat sastanka Evropskog saveta multilateralni sporazum 26 zemalja članica EU kojim se želi uspostaviti “unija budžetske stabilnosti”, sa snažnijim upravljanjem kako bi se stimulisala fiskalna disciplina, ali i  podstakao snažniji rast, veća konkurentnost i socijalna kohezija.

Nastavite sa čitanjem