Arhive oznaka: Evropa

Margaret Tačer (1925-2013): Naša sudbina je u Evropi

20. septembar 1988. | Margaret TAČER

(*govor održan na Koledžu Evrope u Brižu, Belgija)

Premijeru, rektore, Vaše ekselencije, dame i gospodo,

Pre svega, dopustite mi da Vam se zahvalim na ukazanoj prilici da se vratim u Briž i to u okolnostima potpuno drukčijim od moje poslednje posete, nakon pomorske nesreće trajekta u Zeebrižu, kada su belgijska hrabrost i požrtvovanost Vaših doktora i sestara spasile tako puno britanskih života. Zatim, dopustite mi da kažem kakvo je zadovoljstvo govoriti na Koledžu Evrope kojeg vodi njegov uvaženi rektor [profesor Lukaševski]. Koledž igra značajnu i sve važniju ulogu u životu Evropske zajednice. I najzad, dopustite mi da Vam se zahvalim na pozivu da održim govor u ovoj veličanstvenoj dvorani. Ima li boljeg mesta za govor o budućnosti Evrope nego u zgradi koja tako slavno podseća na veličinu koju je Evropa dosegla pre više od šeststotina godina.

Nas u Britaniji vaš grad Briž asocira na još mnogo istorijskih događaja. Džefri Čoser bio je čest posetilac ovde. I prvu knjigu koja je štampana na engleskom jeziku napravio je ovde u Brižu, Vilijem Kakston.

Gospodine predsedavajući, pozvali ste me da govorim na temu Britanije i Evrope. Možda bi trebalo da Vam čestitam na hrabrosti. Ako verujete nekim stvarima koje su bile rečene i napisane o tome kako ja vidim Evropu, mora da izgleda kao da ste pozvali Džingisa Kana da govori o vrlinama mirnog saživota! Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Mladi evropski federalisti nude Evropi izlaz iz krize

Akcija Mladih evropskih federalista (JEF) u Splitu

Split, 10. oktobar 2012 – Splitske su ulice ove srede bile preplavljene desetinama mladih iz čitave Evrope koji su združeno pozivali na ujedinjenu i federalnu Europu kao jedini izlaz iz trenutne krize.

Nesvakidašnju akciju su organizovali i sproveli učesnici i učesnice JEF-ovog međunarodnog seminara o religiji pod imenom “Religion in Europe: Believe it or Leave it?” koji se održao u Bolu na Braču od 7. do 13. oktobra u saradnji organizacija JEF-a Europe i JEF-a Hrvatska.

–  Ova ulična akcija je panevropski projekat, što znači da pod sloganom ‘Zaustavimo krizu – federalna Evropa odmah!’ federalisti iz čitave Evrope – članovi i članice Mladih evropskih federalista (JEF) i Unije evropskih federalista (UEF) – svi u istoj nedelji na ovaj način zagovaraju federalnu Europu, čime se Split pridružio ovom sveevropskom događaju. – objasnio je Marko Boko, predsednik JEF-a Hrvatska.

Nastavite sa čitanjem

Evropa između Rija i Rima

Niko ne bi verovao da će ovakav mlak, gotovo nikakav, dokument proizići iz neke naredne konferencije o održivom razvoju. Prirodni i društveni kapital,međutim, izgubili su bitku sa onim trećim – Kapitalom.

Bitnije za Našu Stvar jeste što se Evropa bar ne pravi da je zadovoljna. Planovi Evropske unije zacrtani u ambicioznoj Agendi (Agenda for Change), u Briselu obznanjenoj pred konferenciju, uglavnom nisu usvojeni. Na samim pregovorima, Evropska unija je najčešće igrala posrednika između Sjedinjenih Američkih Država i G77. Tri bloka – tri glasa. Pošto je dokument tokom radnog dela konferencije već bio usvojen, Barozo je u svom obraćanju na plenarnom zasedanju rekao je da je EU svejedno posvećena izdvajanju 0,7% BDP-a pomoći zemljama u razvoju. Nije međutim objasnio kako to da je Poljska istupila iz evropskog hora i solistički odbila da podrži predlog da u Budućnosti koju želimo budu spomenuta prava žena na planiranje porodice.

Nastavite sa čitanjem

Otvoreno pismo evropskih federalista predsednicima pro-evropskih političkih partija u Grčkoj

U ovom odlučujućem trenutku, evropski federalisti obraćaju se predsednicima pro-evropskih političkih partija u Grčkoj da predstave grčkom narodu jasne i realistične predloge za razrešenje krize u okviru EU i evrozone.

Cilj mora biti očuvanje i jačanje grčkog evropskog puta u teškim vremenima koja predstoje, procesa koji su prošle druge zemlje ili su sada u njemu.

Dame i gospodo,

Evropa bez sumnje prolazi kroz najteži period posleratne istorije, od kada su njeni lideri i narodi odlučili da prate zajednički put ka miru, bezbednosti i ekonomskom razvoju.

Tokom poslednjih decenija, evropski federalisti ostali su verni ovoj viziji. Tražili smo više Evrope, borili se za institucionalno jedinstvo, zahtevali demokratske reforme. Postigli smo dosta, ipak još više je potrebno sada.

Borba za bolju Evropu bila je – i jeste – nad-partijska borba ideja koje nadilaze političke elite u državama članicama.

Nastavite sa čitanjem

Kako će francuski predsednički izbori uticati na Evropu?

Raspisani su izbori u Srbiji i to prirodno zaokuplja najviše pažnje domaće javnosti. A da li stižete da pratite francusku predsedničku kampanju? U nedelju, 22. aprila, Francuskinje i Francuzi izaći će na predsedničke izbore. Ukoliko pobedi predsednički kandidat Fransoa Oland (François Hollande) to će predstavljati okretanje ka levici jedne od najmoćnijih zemalja Evrope. To dalje može biti i vetar u leđa evropskoj levici, koja kao da gubi dah još od početka svetske krize 2008. Svega četiri od 27 vlada zemalja EU danas predvode snage umerene levice.

Fransoa Oland prema anketama ima ubedljivu prednost nad glavnim konkurentom, aktuelnim predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem (Nicolas Sarkozy). U drugom krugu, koji će se održati istog dana kada i izbori u Srbiji, 6. maja, Oland ima prednost od čak 10% nad Sarkozijem, dok su u prvom krugu prema poslednjim anketama gotovo izjednačeni (uz blagu prednost Olanda).

Nastavite sa čitanjem

Nastanak federalne evropske države najbolja opcija za Evropu

Vladimir Pavićević, predsedavajući Nacionalnog komiteta Unije evropskih federalista Srbija, u intervjuu za regionalni portal „Politheor“ izneo je uverenje da stvaranje federalne države predstavlja najbolju opciju za Evropu.

– Za razliku od uobičajenih shvatanja prema kojima će ova kriza da oslabi EU, ja mislim upravo suprotno. Obezbediće da se, na osnovu postignutih dogovora produbi proces integrisanja evropskih država i da se konačno dođe do jednog broja država koje su spremne da značajniji deo svog suvereniteta prenesu na nadnacionalne institucije EU i da Evropu, samim tim, usmere ka jednom federalnom uređenju. Time bi se, ja mislim, obezbedilo i da demokratski deficiti budu sve manji jer bi Evropa onda bila usmerena ka nastanku jedne federalne evropske države. Ja mislim da je to najbolja opcija koju Evropa može sada da počne snažnije da ostvaruje.

Nastavite sa čitanjem

Deset godina evra u opticaju

Početkom 2012. obeleženo je 10 godina od puštanja u opticaj novčanica i kovanica evra. Tog 1. januara 2002. je nova valuta, nakon tri godine u platnom prometu, i fizički zamenila u opticaju 11 nacionalnih valuta. Ove 2012. nije bilo prevelike pompe. Kao što je praksa, izdat je komemorativni novčić da obeleži jubilej, čije je idejno rešenje dao austrijski grafički dizajner Helmut Andekslinger.

Kada je odluka o uvođenju evra kao zajedničke valute za zemlje Evropske unije već bila doneta, vodile su se žive rasprave o tome šta bi trebalo da bude odslikano na njegovim novčanicama. I danas mnogima nije jasno zbog čega se na novčanicama evra nalaze slike građevina, i to nepostojećih, a ne portreti ličnosti koje su odigrale značajnu ulogu u istoriji evropske integracije.

Nastavite sa čitanjem