Arhive oznaka: EU

12.12.12: Vreme je za odluku! Vreme je za ustavni Konvent za Evropsku federaciju!

Širom Evrope, 12. decembar 2012. – Sastanak Evropskog saveta u Briselu 13-14. decembra 2012. suočiće se sa teškim odlukama o lansiranju bankarske unije i planom za fiskalnu i političku uniju koja bi ojačala evrozonu. Na dan koji prethodi Samitu, Unija evropskih federalista (UEF) i Mladi evropski federalist (JEF) sprovode dan kampanje širom Evrope sa zajedničkim sloganom „12.12.12: VREME JE ZA ODLUKU! VREME JE ZA USTAVNI KONVENT ZA EVROPSKU FEDERACIJU!

Image

– Nakon četiri godine krize evra i bezbrojnih sastanaka evropskih šefova država i vlada, krajnje je vreme da se donesu dugoročne strukturne odluke, pre nego rastuće socijalno nezadovoljstvo i evro-skepticizmi širom Evrope učine nemogućim da Evropa dalje napreduje. Moramo staviti u funkciju planove za bankarsku, fiskalnu, ekonomsku i političku uniju. Treba nam precizna putna mapa ka Konventu koji bi pripremio novi ustavni pakt koji preoblikuje evrozonu i druge zemlje voljne da se pridruže tom projektu  u demokratsku federaciju, ostavljajući formu labavije integracije za one zemlje koje ne nameravaju da se pridruže evru – izjavila je Polin ŽESAN (Pauline GESSANT), predsednica Mladih evropskih federalista (JEF).

Endrju DAF (Andrew DUFF), poslanik Evropskog parlamenta, predsednik Unije evropskih federalista (UEF) izjavio je: „Pozdravljamo predloge g. Van Rompeja za jačanje evropske monetarne unije kroz obezbeđivanje fiskalnog kapaciteta i delotvornog demokratskog donošenja odluka. Ozbiljna fiskalna unija zahteva ne samo jačanje kontrole nad nacionalnim budžetima, već i jaku moć oporezivanja i potrošnje na evropskom nivou kako bi se promovisao rast i podrška državama članicama kada su u krizi. Moć kontrole nacionalnih budžeta i oporezivanje evropskih građana i kompanija zahteva i evropsku demokratiju. Samo Konvent to može postići“.

Advertisements

UK-EU odnos: Argument u prilog „pridruženog članstva“

andrew-duffPiše: Endrju DAF

Lideri Evropske unije muče se da nađu izlaz iz svojih trenutnih teškoća bez posvećenosti dugoročnim strategijama nepopularnim kod elektorata. Godine paničnog kriznog upravljanja uzele su svoj danak. Niko na vrhu stola nema petlju da se ozbiljno pozabavi planovima, iz bilo kog izvora, ili putnim mapama, prema bilo kom odredištu. Sadašnji poduhvat, zaista, jeste jagma za najmanjim mogućim imeniteljem ambicije i posvećenosti.

Imajući u vidu sadašnje stanje Unije izvanredno je da bilo koja druga zemlja ima želju da se pridruži. Nekoliko pak izgleda da još žele. Šta one zamišljaju čemu će se pridružiti? Važno je da sve kandidatske zemlje budu svesne da Ugovor iz Lisabona više ne predstavlja reper.

Ako EU preživi sadašnju krizu ona će izaći kao fiskalna unija kojom će upravljati federalna ekonomska vlada. Bankarska unija je ključni potporni stub federalizovane Evrope – što objašnjava zašto su pregovori oko nje povremeno toliko teški. Ostale izmene, posebno postavljanje ministra finansija EU i postepeno pozajedničenje suverenog duga, moraće da sačekaju sazivanje novog Konventa za izmenu ugovora na proleće 2015.

Nastavite sa čitanjem

Evropa između Rija i Rima

Niko ne bi verovao da će ovakav mlak, gotovo nikakav, dokument proizići iz neke naredne konferencije o održivom razvoju. Prirodni i društveni kapital,međutim, izgubili su bitku sa onim trećim – Kapitalom.

Bitnije za Našu Stvar jeste što se Evropa bar ne pravi da je zadovoljna. Planovi Evropske unije zacrtani u ambicioznoj Agendi (Agenda for Change), u Briselu obznanjenoj pred konferenciju, uglavnom nisu usvojeni. Na samim pregovorima, Evropska unija je najčešće igrala posrednika između Sjedinjenih Američkih Država i G77. Tri bloka – tri glasa. Pošto je dokument tokom radnog dela konferencije već bio usvojen, Barozo je u svom obraćanju na plenarnom zasedanju rekao je da je EU svejedno posvećena izdvajanju 0,7% BDP-a pomoći zemljama u razvoju. Nije međutim objasnio kako to da je Poljska istupila iz evropskog hora i solistički odbila da podrži predlog da u Budućnosti koju želimo budu spomenuta prava žena na planiranje porodice.

Nastavite sa čitanjem

Žak Atali: Evropska federacija jedini izlaz iz krize

Predsednik uticajne međunarodne nevladine organizacije Planet Fajnens (Planet Finance) Žak Atali (Jacques Attali) najavio je zvaničnu inicijativu unutar Evropske komisije za stvaranje Evropske federacije, novog odnosa država članica EU. U intervju međunarodnom portalu Euraktiv, Atali je istakao da je stvaranje Evropske federacije jedina strategija za izlazak evropskih država iz sadašnje ekonomske krize.

– Naša inicijativa ne poziva samo na zajednički fiskalni i budžetski sistem, mi se zalažemo za pravu Evropsku federaciju, koja će pružiti zaštitu građanima od socijalnog urušavanja, koja će imati demokratska sredstva da unapredi ekonomski razvoj – odnosno, da stvori poslove, i tako ujedinjeni ćemo snažno i sigurno nastupiti pred našim partnerima širom sveta – ističe Atali.

Nastavite sa čitanjem

Nastanak federalne evropske države najbolja opcija za Evropu

Vladimir Pavićević, predsedavajući Nacionalnog komiteta Unije evropskih federalista Srbija, u intervjuu za regionalni portal „Politheor“ izneo je uverenje da stvaranje federalne države predstavlja najbolju opciju za Evropu.

– Za razliku od uobičajenih shvatanja prema kojima će ova kriza da oslabi EU, ja mislim upravo suprotno. Obezbediće da se, na osnovu postignutih dogovora produbi proces integrisanja evropskih država i da se konačno dođe do jednog broja država koje su spremne da značajniji deo svog suvereniteta prenesu na nadnacionalne institucije EU i da Evropu, samim tim, usmere ka jednom federalnom uređenju. Time bi se, ja mislim, obezbedilo i da demokratski deficiti budu sve manji jer bi Evropa onda bila usmerena ka nastanku jedne federalne evropske države. Ja mislim da je to najbolja opcija koju Evropa može sada da počne snažnije da ostvaruje.

Nastavite sa čitanjem

Evropska unija ambiciozna pred Rio+20

Dve decenije posle Samita o održivom razvoju u Rio de Žaneiru i deset godina posle konferencije u Johanseburgu, u junu ove godine održava se Konferencija Ujedinjenih nacija o održivom razvoju Rio+20. Ovaj put, dve teme su na dnevnom redu: „zelena ekonomija“, tj. definisanje i produbljivanje ekonomske komponente održivog razvoja i institucionalno ojačavanje teme održivog razvoja (novo institucionalno rešenje ili ojačavanje UNEP-a).

Evropska unija, kao i pred Konferenciju u Durbanu krajem prošle godine, izašla je sa ambicioznim planom. Janez Potočnik, evropski komesar za životnu sredinu, predstavio je „agendu za promenu“. EU će podržati jačanje UNEP-a, a evropske zemlje podržavaće razvoj obnovljivih izvora energije u zemljama u razvoju.

Nastavite sa čitanjem

Nasleđe Mastrihta – lekcija za Evropu

Tačno pre dvadeset godina, 7. februara 1992. godine, dvanaest lidera tadašnje Evropske zajednice potpisali su Ugovor iz Mastrihta. Ovim ugovorom proces evropske integracije prešao je u novu fazu razvoja osnivanjem Evropske unije (EU), sastavljene od tada postojećih zajednica dopunjenih sa dva vida međuvladine saradnje: u oblasti spoljne politike i bezbednosti, i u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, što je zajedno predstavljalo tzv. tri stuba Unije.

Ugovorom iz Mastrihta Evropska zajednica je zakoračila u dublju ekonomsku i političku integraciju. Krenula je u proces zajedničkog obavljanja poslova suštinski važnih za nacionalni suverenitet, a to su pre svega: spoljna politika i bezbednost, zajednička odbrana, ekonomska i monetarna unija, evropsko državljanstvo, pravna bezbednost i unutrašnji poslovi.

Nastavite sa čitanjem