Fiskalni pakt bez Velike Britanije i Češke

Lideri zemalja EU sastali su se 30. januara u Briselu da bi usvojili tekst ugovora o fiskalnoj disciplini  koji će početkom marta potpisati 25 zemalja članica, tj. sve osim Velike Britanije i Češke. Britanija je još u decembru odustala od učešća u daljim pregovorima o fiskalnoj disciplini, ali je britanski premijer izjavio da će njegova vlada „posegnuti za ovim merama ukoliko to bude od interesa za Veliku Britaniju“. Predstavnici Češke su nakon više od 7 sati rasprave odlučili da se vrate u Prag na konsultacije, zbog „određenih ustavnih prepreka“, mada neki izvori navode i mogućnost da se o postignutom sporazumu građani izjasne na referendumu.

U okviru fiskalnog pakta zemlje potpisnice se obavezuju da će voditi uravnoteženu fiskalnu politiku, zaustaviti rast dugova i postepeno ih smanjivati. Pakt predviđa kresanje budžetskog deficita na ispod 3% BDP-a, a zemlje koje probiju taj plafon ne samo što ne mogu da računaju na stabilizacioni fond, već mogu da budu tužene pred Evropskim sudom pravde zbog probijanja budžetskog deficita. Naime, Pakt predviđa da ukoliko neka zemlja prekrši dogovorena pravila, može se automatski naći ispred ESP, pošto Komisija utvrdi kršenje, ili barem jedna zemlja podigne optužnicu.

Odredbe da strukturni budžetski deficit ne sme da pređe 0.5 % BDP, a javni dug 60% BDP države potpisnice bi trebalo da ugrade u svoje ustave ili u zakone sa ustavnom snagom. Nakon potpisivanja predviđenog za Samit Evropskog saveta početkom marta predstoji period ratifikacija u skladu sa nacionalnim ustavnim procedurama. To sa sobom donosi dodatna pitanja i poteškoće, pre svega imajući u vidu probleme sa ratifikacijama prethodna dva osnivačka ugovora EU.

Šefovi država i vlada EU su takođe odobrili trajni Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji bi trebalo da stupi na snagu 1. jula 2012, godinu dana pre nego što je planirano. Ovaj fond treba da zameni postojeći Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) i da stavi na raspolaganje 500 milijardi evra. Da li će ta suma eventualno biti povečana zavisi od odluka u martu, a kako navode neki izvori, postoji i dobra volja Nemačke da se obim fonda poveća na 750 mild. evra.

Tačka oko koje se takođe diskutovalo i sporilo u Briselu bio je i uticaj zemalja koje nisu u evrozoni, a koje učestvuju i odlučuju o evru. Naime, Francuska je tražila da se te zemlje isključe sa budućih samita evrozone, dok je Poljska insistirala da na tim sastancima učestvuju sve zemlje potpisnice fiskalnog pakta. Argument sa kojim je predsednik Francuske nastupio je da se ne može ići večito u susret kompromisu – da postoje trenuci kada se sa kompromisom ode predaleko, što može dovesti do urušavanja institucija. Do kompromisa, iako komplikovanog, ipak se došlo, tako da će ubuduće na sastancima evrozone po pravilu učestvovati zemlje koje koriste zajedničku valutu, dok će ostale članice učestvovati na sastancima u okviru Euro + pakta (23), fiskalnog paketa(25), 27-orice i konačno 28, zajedno sa novopridošlom Hrvatskom.

Na samitu se tek dotaklo pitanja privrednog rasta i zapošljavanja. Lideri su se složili u najopštijim kategorijama da je konsolidacija javnih finansija nužan uslov za povratak rasta i otvaranje novih radnih mesta, ali i da to nije dovoljno. Članice moraju osavremeniti svoju privredu i pojačati konkurentnost.

Iako Grčka nije bila na dnevnom redu, zanimljivo je da je pored najavljene podrške Grčkoj u pregovorima sa privatnim bankama, izostala šira diskusija o daljoj finansijskoj pomoći. Nemačka kancelarka je iskoristila ovu priliku da smiri emocije u vezi predloga da se Grčka formalno stavi pod neku vrstu evropskog tutorstva, izjavivši da je potrebno „pomoći Grčkoj da sprovede svoje reforme.“ Dalje aktivnosti u vezi prevazilaženja krize u Grčkoj će verovatno uslediti posle zvaničnog izveštaja tzv. Trojke – predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. • J.A.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s