Deset godina evra u opticaju

Početkom 2012. obeleženo je 10 godina od puštanja u opticaj novčanica i kovanica evra. Tog 1. januara 2002. je nova valuta, nakon tri godine u platnom prometu, i fizički zamenila u opticaju 11 nacionalnih valuta. Ove 2012. nije bilo prevelike pompe. Kao što je praksa, izdat je komemorativni novčić da obeleži jubilej, čije je idejno rešenje dao austrijski grafički dizajner Helmut Andekslinger.

Kada je odluka o uvođenju evra kao zajedničke valute za zemlje Evropske unije već bila doneta, vodile su se žive rasprave o tome šta bi trebalo da bude odslikano na njegovim novčanicama. I danas mnogima nije jasno zbog čega se na novčanicama evra nalaze slike građevina, i to nepostojećih, a ne portreti ličnosti koje su odigrale značajnu ulogu u istoriji evropske integracije.

Novac za građane nikada nije predstavljao samo sredstvo plaćanja, već da je novac imao i nematerijalnu, emotivnu, pa i duhovnu vrednost. Jedan od snažnih argumenata koje protivnici evra u Velikoj Britaniji i danas koriste jeste taj da je funta sterlinga između ostalog i deo britanskog identiteta.

Simboli u svakodnevnom životu uvek igraju značajnu ulogu. Na novčanicama evra nisu se našle tek bilo kakve građevine, već sve od reda sadrže prozore i prolaze na prednjoj strani, što simbolizuje duh otvorenosti i saradnje u EU, dok su na poleđini novčanica slike mostova, koji su u osnovi uvek simbolizovali veze, komunikaciju među narodima Evrope, ali i komunikaciju između Evrope i ostatka sveta.

Građevine na novčanicama evra takođe prikazuju različite arhitektonske stilove, koji su bili dominantni o određenim istorijskim razdobljima istorije Evrope, tako simbolizujući njeno bogato nasleđe. Iako simbolika na novčanicama evra pokazuje želju autora Roberta Kaline, austrijskog grafičkog umetnika, da dizajnom pronađe simbole koji će ne samo inspirisati idealizam o budućnosti već i povući Evropljane ka zajedništvu, koji će biti vođeni potrebom da se naglasi evropski identitet iznad nacionalnih pripadnosti, njegov zadatak je, kako sam svedoči, istovremeno bio da ukloni sve tragove bilo kog prepoznatljivog spomenika ili heroja kojim bi se rizikovalo davanje većeg značaja jednoj u odnosu na drugu evropsku državu.

Rezultat ovih napora bilo je usvajanje rešenja za izgled novčanica na decembarskom sastanku Evropskog saveta 1996. u Dablinu, koje su u velikoj meri apstraktne i u potpunosti bezlične. Možda bi situacija bila drugačija da su na novčanicama osvanuli ljudi koji su svoje živote i karijere posvetili stvaranju ujedinjene Evrope.

Uspeh ili sunovrat Evrope, percepcija o Evropi, zavisi i od toga koliko smo spremni da razumemo i prenosimo svrhu evropskog ujedinjenja s kolena na koleno, kao nekada epsku poeziju, a to ne možemo bez razumevanja filozofskog i istorijskog racionala tog projekta. Simboli stoga jesu važni. Njih se ne odriče kada počne prva oluja. • M.V.

*Pročitajte ceo tekst Marka Vujačića na njegovom blogu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s