Evropska fiskalna unija na putu

Lideri 27 država članica Evropske unije su se 8. i  9.  decembra okupili na poslednjem samitu Evropske unije u 2011. godini, a nikako ne preterujemo ako kažemo da su očekivanja dogovora i rezultata Samita bila najveća do sada. Ipak, Evropa se tog petka 9. decembra  probudila podeljena i na istorijskoj raskrnici zbog nesuglasica o snažnijoj fiskalnoj uniji kojom bi se sačuvao evro.

Većinu država članica oko sebe su okupile Nemačka i Francuska koje žele potpisivanje posebnog ugovora, čime tvrdoglava Velika Britanija ostaje izolovana. Tužna poređenja na evropsku istoriju jedva prikrivaju više fundamentalno pitanje percepcije ljudi o liderstvu, dominantnosti i dominaciji. Tri koncepta su različita, čak dosta različita, na isti način na koji su među sobom različiti odgovornost, uticaj i kontrola. Percepcije imaju mogućnost da iracionalno umanje radnje ili pogoršaju namere. Dominantnost je percepcija, a dominacija je činjenica. Vođstvo je pokretačka snaga, a Evropa nije bila vođena već neko vreme.

Čelnici EU su nakon maratonskog sastanka, koji je trajao više od deset sati, postigli dogovor  o jačanju fiskalne discipline u evrozoni koju su prihvatile 17 država članica – članica evrozone, uz dogovor da će im se priključiti još šest država članica, dok ostale moraju da o ovom pitanju konsultuju svoje nacionalne parlamente, čime je samo London ostao van dogovora. Ranije nagoveštaje o mogućnosti dogovora, sličnog onome koji je postignut na Samitu, mogli smo da dobijemo u glasovima koji su dolazili nakon sastanaka nemačke kancelarke Angele Merkel (Angela Merkel) i francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) u nedelji pred samit Evropske unije.

I Merkelova i Sarkozi bili su jasni u uveravanju da samo niz opsežnih reformi može da bude rešenje za izlazak iz dužničke krize i da evroobveznice nikako nisu rešenje koje treba prihvatiti. Lideri dve najmoćnije ekonomije unutar Evropske unije jasno su izneli stav da se predložene reforme jedino mogu ostvariti i dati efekta ukoliko postanu integralni deo ugovora čime bi se države članice dodatno odrekle dela suvereniteta, što nikako ne odgovara Velikoj Britaniji, koja se tradicionalno drži po strani u oblastima monetarne i fiskalne politike.

Fiskalni pakt predviđa da članice evrozone uvedu takozvanu „kočnicu za dugove“ u svoje ustave ili u zakone koji bi imali ustavnopravnu težinu. Kočnica za dugove obavezuje članice evrozone da njihov budžetski deficit smanje na 0,5 posto BDP-a. U slučaju postojanja bilo kakvih sumnji po ovom pitanju, kočnicu dugova bi preispitao Sud pravde Evropske unije. Nadalje, fiskalna unija sadrži automatsko kažnjavanje prestupnika granice budžetskog deficita. Ukoliko bi jedna članica evrozone prekoračila dopuštenu granicu od tri posto BDP-a, pokrenuo bi se kazneni postupak. Savet Evropske unije, okupljen u formaciji ministara finansija, ovaj postupak ne može blokirati, što je ranije bio slučaj, osim ukoliko se dvotrećinska većina ministara odluči protiv kazne. I pored jasno postavljenih pravila u domenu fiskalne unije koje države članice treba da slede u budućnosti uz postojanje nadzornih mehanizama u liku institucija EU, dugo potrebno, ali i željeno jedinstvo Evrope nije postignuto.

Velika Britanija je i dalje protiv jače i „dublje integrisane“ Evrope. Jedno od mišljenja je da je podela unutar Unije rezultat i uzrok povećanog pritiska evroskeptika unutar Konzervativne partije Dejvida Kamerona (David Cameron), ali i izvan nje da se održi referendum o napuštanju Evropske unije, kojoj je Britanija pristupila 1973. godine. Ipak koji god motivi stajali iza nje, odluka, potvrđena na samitu Evropske unije samo još je više izolovala Veliku Britaniju kao jedinu zemlju od ne-evro zemalja koja nije pristala na promene za spas evra što nas svakako vodi ka pitanju – kuda dalje?

Kada se od Evrope traži da bude u svom najboljem izdanju, neki  uvek osećaju potrebu da odmah na videlo iznesu ono najgore, a uglavnom za kratkoročne političke dobiti. Ali Evropa nije igralište i linija je tanka, vrlo tanka, između politike i ideologije, kleveta i očaja. Hajde da ne hodamo po toj liniji.

Sudnji dani scenarija za Evropu će i dalje biti oblikovani, a Evropljani će nastaviti da ukazuju prstom jedni na druge u slučaju straha od neuspeha. Sve-za-jedan, da, ali nikad jedan-za-sve. I dok se većina Evropljana i dalje prilagođava na ideju da neko sedi u sedištu vozača, kolektivna je odgovornost svih nas da se uverimo da se teška osećanja prošlosti  ne vrate na svetlost dana i ne sruše ogromne mogućnosti koje su pred nama, a koje vode ka miru i prosperitetu u, nikako drugoj, do federalnoj Evropi. Ipak, hajde da ne uzimamo ni jednu ni drugu zdravo za gotovo. · J.B.B.

Advertisements

Jedan odgovor na “Evropska fiskalna unija na putu

  1. Zašto ovde nije pomenuta Sarkozijeva želja da reguliše Londonsku berzu. Jedan od ključnih razloga zašto su se javili pritisci unutar konzervativaca u VB.

    Sa druge strane VB na primer sada ne odgovara da ima ograničenje duga jer imaju veliki deficit. A i deficit kao procenat BDP je isto veliki. No finansijska tržišta ni ne pomišljaju na to da Britanija neće moći da vrati svoj dug. A sigurno je da je verovatniji brankrot svih država članica EU, čak i Nemačke pre nego moratorijum Britanije. Sama visina deficita i dug kao procenat BDP ne određuje solventnost finansijskog sistema, pogledajte samo Japan. Zato je ovaj sporazum pogrešan. Pogrešno je ograničavati deficit u zemljama koje nisu u eurozoni i pritom ne nameravaju u nju da uđu.

    Sve se okrenulo naopačke. Umesto da rade teške i nepopularne rezove kod sebe i tako izbave eurozonu iz dužničke krize, „lideri“ pokušavaju da nametnu omču koja sama za sebe neće obuzdati nastanak druge krize.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s