Mediteran na talasu političkih promena

Za poslednjih pola godine sve države članice evrozone na jugu Evrope doživele su promenu vlasti izazvanu dužničkom krizom. U maju mesecu došlo je do promene vlasti na Kipru i u Portugaliji. Tokom novembra u roku kraćem od mesec dana Grčkoj i Italiji je bila potrebna “hitna vlada”, a posle vanrednih parlamentarnih izbora došlo je do promene i u Španiji. Jedino je još Malta ostala stabilna.

Opšti je zaključak da su sve države na jugu Evrope, a naročito poslednje tri u nizu (Grčka, Italija i Španija) prvi korak za izlaz iz krize potražile izborom novih premijera i vlada i time sledile iskustva Irske koja se našla u sličnim problemima 2008. godine. Naime, Irska je tada promenila vladu, nova je sledila preporuke Evropske unije (EU) i povratila zemlju iz krize. Danas ona beleži rast BNP od 1.1%, veći od Nemačke, Austrije, Francuske, Belgije, Velike Britanije, dok joj izvoz ubrzano raste.

Da li je na pomolu promena i u dužničkoj krizi? Da li će novoimenovani premijeri uspeti da sprovedu tražene reforme i podignu svoje posrnule ekonomije? Pitanja su na koje ćemo uskoro dobiti odgovor. Međutim, dosta često postavljeno pitanje jeste i ko su ljudi koji su za nepune dve nedelje preuzeli kormilo u Italiji, Grčkoj i Španiji i kako su došli na vlast.

Tenhokratija Grka i Italijana

Različiti su razlozi odlaska sa vlasti Jorgosa Papandreua i Silvija Berluskonija, ali je na kraju i jednog i drugog premijera pokosila kriza. U oba slučaja primenjen je isti recept. I u slučaju Grčke i slučaju Italije tehnokrate su izabrane da spovodu nepopularne mere koje političari nisu mogli.

Novi premijer Grčke je Lukas Papademos (64) (Λουκάς Παπαδήμος), vrsni poznavaoc ekonomije, nekadašnji potpredsednik Evropske centralne banke (2002 -2010) i bivši guverner grčke Narodne banke (1993-2001) u vreme vlade Kostasa Simitisa. Papademos je odani pristalica evropske dimenzije Grčke, upravljao je prelaskom sa drahme na evro, dok je u svojim akademskim knjigama usredsređen na teorije kojima podržava Evropsku monetarnu uniju. Diplomirao je fiziku na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), a doktorirao je na ekonomiji. Predavao je na Univerzitetu Kolumbija (1975-1984) i  Univerzitetu u Atini (1988-1993). Član je Akademije nauka. Od odlaska iz ECB bio je savetnik dosadašnjeg premijera Papandreua.

Papademos je formirao novu grčku koalicionu vladu nacionalnog jedinstva od 17 ministara, od kojih su 14 socijalisti, dvojica su pripadnici konzervativnih partija, a jedan je član ekstremno desničarske partije. Najvažniji zadatak nove vlade jeste usvajanje novog evropskog dogovora o rešavanju dužničke krize i uvođenje mera štednje u okviru paketa pomoći EU.

Novi premijer Italije je Mario Monti (Mario Monti) (68), evropski federalista, ugledni ekonomista, bivši EU komesar za unutrašnje tržište, usluge, carine i porez (1995-1999) i za konkurenciju (1999-2004). Od 2005. predsednik Univerziteta Bokoni u Milanu, gde je završio i svoje studije. Monti je predsednik evropskog ogranka Trilateralne komisije, koja okuplja američku, evropsku i japansku elitu, kao i član Bilderberg grupe poslovnih lidera sveta. Nadimak “Super Mario” dobio je jer je kaznio Majkrosoft sa 500 miliona dolara zbog nelojalne konkurencije.

Novu italijansku vladu Monti je formirao isključivo od tehnokrata, njih 14, nakon što su političke stranke odbile da učestvuju u vladi. Nova vlada mora da preduzme paket strogih mera štednje i rasta usmerenih na spasavanje evra od kolapsa i oživljavanje italijanske ekonomije.

Smena dosadašnjih vlada i dolazak novih ljudi u Grčkoj i Italiji, iako u javnosti osporavan, pozdravljen je od strane Evropske unije s razlogom. Papademos i Monti su tehnokrate koje dolaze iz sastava evropske administracije i čvrsta su garancija Evropskoj uniji da će se barem pokušati da sprovedu reforme. Međutim, činjenica je da će na kraju ipak sve zavisiti od toga hoće li grčke i italijanske političke stranke sarađivati i davati podršku novoimenovanim premijerima ili će samo čekati trenutak da ih sruše. Parlamenti će svakako biti mesta gde će se odlučivati sudbina premijera-tehnokrata. Ali bilo kako bilo, tehnokrate neće predugo ostati u premijerskim foteljama. Grčku već sledeće godine čekaju izbori, a Italiju 2013.

Španci izabrali desnicu

Za razliku od Grčke i Italije, u Španiji su održani parlamentarni izbori. Španija, četvrta ekonomska sila evrozone, takođe veliki dužnik, dobila je novu vladu nakon izbora. Desničarska Narodnjačka stranka koju su osnovali simpatizeri diktatora Franka, osvojila je apsolutnu većinu, a novi predsednik vlade je Mariano Rahoj (Mariano Rajoy).

Široj evropskoj javnosti manje poznat, novi španski premijer, desničar Mariano Rahoj (56), kao lider Narodne partije dva puta je bezuspešno pokušao da dođe na premijersku poziciju. Opšte izbore izgubio je 2004. i 2008. protiv Hozea Luisa Rodrigeza Sapatera (José Luis Rodríguez Zapatero). Pobeda 2004. mu je izmakla zbog pogrešne reakcije na teroristički napad u Madridu koji se dogodio samo tri dana pre izbora (teroristički napad pokušao je pripisati ETA). Poraz, iako ne tako ozbiljan, doživeo je i četiri godine kasnije, zbog čega se suočio i sa snažnom opozicijom unutar same stranke. Zbog neuspeha da u dva navrata postane premijer, neki su ga mediji, prozvali španskim Al Gorom.

Mariano Rahoj je rano započeo svoju političku karijeru. Sin advokata, vaspitan u tradicionalnom katoličkom duhu, diplomirao je pravo. Već 1981. godine priključio se Narodnom savezu (Alianza Popular), čija je naslednica današnja Narodna stranka (Partido Popular) i te je iste godine izabran je u parlament Galicije. Osam godina kasnije postao je poslanik u španskom parlamentu, a kao dugogodišnji bliski saradnik bivšeg predsednika stranke Hoze Maria Aznara (José María Aznar) obavljao je nekoliko ministarskih dužnosti, među kojima su obrazovanje i unutrašnji poslovi (1996 i 2004).

Kao tradicionalno bliski saveznik Katoličke crkve oko moralnih i društvenih pitanja u više navrata je javno rekao da će revidirati španske zakone o abortusu i gej brakovima. Oba zakona su, inače, smatrana ključnim postignućima bivše vlade. U prošlosti, Rahoj je zahtevao stroge zakone i mere za kontrolu imigracije i obrazovne reforme. Ljubitelj kubanskih cigara, Rahoj je takođe naglašavao da će možda omekšati zabrane pušenja na radnom mestu.

Rahoj, iako karijerni političar, nikada nije postigao veliku popularnost u anketama i nije poznat po mašti ili šarmu. On je do sada otkrio jako malo o svojim planovima, čak i tokom trajanja predizborne kampanje. Da ne bi izgubio glasače, mnoge poruke slao je dvosmisleno. Obećao je, na primer, da će, istovremeno, smanjiti nezaposlenost i budžetski deficit, što se, i u najboljoj nameri, kosi jedno s drugim.

No, pobediti na izborima bio je lakši zadatak. Pred ovim iskusnim konzervativnim političarem sada je puno teži zadatak – zemlju s rekordnim brojem od 5 miliona nezaposlenih potrebno je izvući iz duboke ekonomske krize i izvesti na pravi put. Da li će na početku svog mandata ići s brzom promenom politike u nastojanju da impresionira tržišta i evropske partnere, te vrati Španiji verodostojnost, ostaje da se vidi. Međutim, lider Narodne partije moraće mnogo više da se potdrudi da ispuni očekivanja svojih građana, a ali i Evropske unije, i da ponudi ubedljiv koncept za sanaciju Španije.

Jug Evrope na reformskom ispitu

Koliko će sve ove promene na političkim scenama u tri ključne zemlje evrozone na jugu Evrope uticati na stabilizaciju finansijske krize ostaje da se vidi, ali predstojeći period nosi svakako velike izazove za novoimenovane premijere Grčke, Italije i Španije.

Trenutna finansijska kriza u koju je zapala evrozona ne može se rešiti pojedinačnim promenama, već opsežnim i opštim rešenjem, na evropskom nivou (ovo je bila i jedna od glavnih tema na sastanku lidera EU u Briselu 9. decembra 2011. kada su i usvojene određene mere). Međutim, ne možemo potceniti ni ulogu vlada država članica i njihovu opredeljnost da sprovode tražene reforme i neophodne mere štednje i da se pridržavaju usvojenih pravila u ovim ključnim trenucima za finansijsku stabilnost čitave Evrope.

S tim u vezi, za razliku od Papademosa i Montija, Rahoj tek treba da ubedi finansijska tržišta i partnere u Evropi u svoju verodostojnost. · D.B.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s