Šta sadrži dogovor o fiskalnoj uniji?

Minuli samit šefova država i vlada zemalja članica Evropske unije koji je održan u Briselu 8 i 9. decembra 2011. godine još jednom je potvrdio nepisano pravilo istorije razvoja evropske integracije – kriza jača evropsku ideju.

Činjenica jeste da Evropska unija prvi put u svojoj istoriji nije uspela da postigne kompromisno rešenje koje bi zadovoljilo sve članice i da je Velika Britanija ostala van sporazuma,  ali vremena za gubljenje nije bilo. Dalje širenje razmera dužničke krize unutar evrozone, kao i potreba za daljom političkom integracijom EU zahtevala je hitnu odluku. Tako je rezultat sastanka Evropskog saveta multilateralni sporazum 26 zemalja članica EU kojim se želi uspostaviti “unija budžetske stabilnosti”, sa snažnijim upravljanjem kako bi se stimulisala fiskalna disciplina, ali i  podstakao snažniji rast, veća konkurentnost i socijalna kohezija.

Sporazum predstavlja veliki korak prema fiskalnoj uniji za buduće članice evrozone, i još osam zemalja koje planiraju da joj se pridruže u budućnosti, ali i značajan korak od konfederalnog ka federalnom uređenju Unije. Naime, države članice odrekle su se dela svoga suvereniteta da kontrolišu nacionalne budžete. Jačanje fiskalnih ograničenja pokazalo se kao potreba mera jer se pokazalo da se ne može voditi jedinstvena monetarna politika, a da istovremeno svaka zemlja vodi svoju nezavisnu politku javnih rashoda. Napredak EU prema fiskalnoj uniji jeste korak i ka stvaranju ekonomske vlade Unije koja bi trebalo da ima jasnu strukturu za donošenje odluka i mehanizam za nametanje obavezujućih mera državama članicama koje ne sprovode ekonomsku i fiskalnu politiku.

Šta donosi novi sporazum?

Pravilo budžetske ravnoteže. Nacionalni budžeti država članica moraju biti uravnoteženi ili u plusu, što znači da godišnji strukturni deficit (deficit koji zemlja ima pod pretpostavkom da privreda radi punim kapacitetom) ne sme biti viši od 0,5% BDP-a.  Države članice će morati zakonski da se obavežu na pravilo budžetske ravnoteže, odnosno ono mora biti uneto u nacionalne ustave ili regulisano na nekom drugom pravnom nivou koji će biti obvezujući. Sud pravde Evropske unije biće nadležan za proveru kako je to pravilo ugrađeno u nacionalno zakonodavstvo. Pravilo će sadržavati automatski korekcijski mehanizam koji će se aktivirati u slučaju odstupanja od istog. To pravilo u svojim ustavima za sada imaju samo Nemačka i Španija.

Takođe, sporazumom se uspostavlja automatska primena kazni u slučaju prekoračenja ograničenja deficita od 3% BDP predviđenog Paktom za stabilnost i rast EU. Trenutno, deficit manji od 3% u evrozoni imaju samo Finska (-2,5%), Luksemburg (-1,7%), dok jedino Estonija ima suficit (+0,1%). Treba istaći da su granicu deficita od 3% prošle godine probile i Nemačka i Francuska. Nemački je deficit iznosio je 3,3%, a francuski minus bio je čak 7% BDP-a. Ubedljivo najveći deficit u Evropskoj uniji ima Irska, čak 32,4%,  gotovo jednu trećinu BDP-a. Po novom pravili, države s prevelikim deficitom treba da zatraže od Komisije i Saveta odobrenje programa strukturnih reformi za njegovo rešavanje. Sprovođenje odobrenih programa i godišnjih budžetskih planove nadziraće Komisija i Savet.

U okviru pravila budžetske ravnoteže javni dug država članica ne sme prelaziti 60% BDP-a.

Sankcije. Za sve države članice koje premaše dopušteni deficit predviđene su sankcije. Sankcije predlaže Komisija i one će biti automatske, ako im se ne usprotivi kvalifikovana većina država članica evrozone. Do sada je za blokadu sankcija bila dovoljna obična većina.

Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). ESM će zameniti postojeći Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) godinu dana pre nego što je planirano, tačnije u julu 2012. Evropska centralna banka (ECB) upravljaće budućim ESM-om. Odlučivanje u vezi sa novim mehanizom biće znatno pojednostavljeno. Naime, ESM će u određenim okolnostima, na osnovi mišljenja Evropske komisije i ECB-a, moći da donese odluku o financijskoj pomoći kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasno.

Lideri EU nisu uspeli da postignu dogovor o povećanju stabilizacionog fonda koji trenutno raspolaže sa 500 milijardi evra. Oni su obećali da će to pitanje ponovo biti razmotreno u martu sledeće godine, nešto pre nego što bude uspostavljen ESM.

Najveći značaj EMS jeste što on može da se tranformiše u ugovorni instrument sa ponderisanim glasovioma koji bi odražavali ekonomsku snagu država članica i da u nekom trenutku preraste u Evropski monetarni fond.

Povećanje zajmodavnih kapaciteta Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Centralne banke država članica EU će Međunarodnom monetarnom fondu staviti na raspolaganje 200 milijardi evra, kako bi on mogao pomoći državama u krizi. Na taj način zaobiđena je zabrana da ECB direktno finansira države članice. Jedino pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će ta suma biti dovoljna imajući uvidu ukupnu zaduženost država članica evrozone.

Prema dogovorenom sporazumu o jačanju ekonomske politike i fiskalne discipline sve zemlje članice EU, izuzev Velike Britanije, moraće u narednom periodu postepeno da teže smanjenju fiskalnog deficita, da uravnotežuju javne prihode i rashode kako bi na taj način obezbedile deo makroekonomske stabilnosti koji pripada fiskalnoj politici. Dogovor zemalja Evropske unije da krenu u odlučnu akciju rešavanja dužničke krize predstavlja znak napretka, ali u isto vreme pokazuje da je neophodno uraditi još više za koheziju i stabilnost evrozone kao preduslova za konačan ekonomski oporavak Evrope. · D.B.

Advertisements

Jedan odgovor na “Šta sadrži dogovor o fiskalnoj uniji?

  1. Povratni ping: Evropska fiskalna unija na putu | evroFEDERALIST

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s